Više hiljada planeta je otkriveno u poslednjih godina, a pre petnaest godina su astronomi snimili prvu direktnu fotografiju višeplanetarnog sistema kako rotira oko matične zvezde. Danas isti taj sistem ima svoj kratak film koji nam pokazuje njegovu dinamiku.
Vremenski interval na ovom snimku pokazuje četiri džinovske planete, svaka veća od Jupitera, kako rotiraju oko svoje zvezde HR 8799 tokom perioda od 12 godina. Za posmatranja u infracrvenom delu spektra korišćen je veliki teleskop Keck na Havajima.
Najbližoj planeti HR 8799 e je potrebno 45 godina za jedu revoluciju oko zvezde, dok je najudaljenijoj planeti HR 8799 b potrebno skoro 500 godina.
Poslednjih decenija, kako je svemir postao dostupniji svima u smislu više informacija, pristupa amaterskoj opremi, televiziji, naučno-popularnoj literaturi…često se može čuti pitanje kako se odbraniti od asteroida ili komete koje kasno otkrijemo, a kreću se prema Zemlji. Ili šta ako otkrijemo asteroid koji je toliko veliki da mu sa Zemlje ne možemo ništa?
NASA već godinama radi na zaštiti od asteroida, ali sada pokreće misiju DART (Double Asteroid Redirect Test) sa ciljem da promeni putanju asteroida. Međutim, s obzirom da će ovo biti samo prvi test na ovom zadatku ta promena putanje neće biti onakva kakva nam prvo pada na pamet, odnosno da udaljimo asteroid na bezbednu orbitu dalje od Zemlje.
Prozor za lansiranje otvoriće se 24. novembra, a do cilja će stići krajem 2022. godine sa ciljem da letleica udari u njega.
Važan deo rešavanja problema svetlosnog zagađenja je detaljno razumevanje njegovog uticaja na kako na ljude i životinje, tako i na noćno nebo.
Da bi učestvovali u kampanji Globe at Night potrebno je da postanete Citizen Scientist, odnosno malo jasniji termin bi bio naučnik amater koji bez novčane naknade svojim entuzijazmom pomaže dobijenim podacima neki naučni projekat na lokalnom ili globalnom nivou.
Večeras sam želeo da posmatram Mesec uz asistenciju programa Virtual Moon Atlas o kome je ranije bilo reči na ovom blogu. Krateri većeg prečnika su mi poznati, ali kratere od 7 – 10 km u prečniku ipak nisam često tražio.
Magnituda Meseca je bila – 11,9 dok je strana okrenuta nama obasjana Suncem 87,8 %. Mesec star 11,4 dana je bio udaljen od Zemlje 392 460 km i nalazio se u sazvežđu Kit.
Na teleskop SW 250/1200 sam postavio okular od 10 mm, a s obzirom da sam sa starim
SW 250/1200 dobson – slika sa neta
teleskopom prodao i sve okulare trenutno je ovo uvećanje od 120x najveće koje mogu da postignem…do kupovine dodatne opreme. Na okular je postavljen i ND filter koji propušta 13% mesečeve svatlosti, ali zbog svetlosne moći teleskopa i dalje je dosta sjajno i oči se nakon dužeg posmatranja zamaraju. Takođe je i kontrast slab kada se posmatraju krateri bliže centru Meseca.
Posmatrao sam veliki broj kratera, a posebno onih po rubu Meseca jer se zbog njihovih vidljivih senki pojačava sam doživljaj tokom posmatranja, ali fokusiraću se na one meni najzanimljivije.
Posmatranje sam počeo od omiljenog kratera Clavius. Orijentacija za njegovo lakše lociranje je Ticho krater koji prepoznatnjiv po zracima koji se pružaju po tom delu Meseca, a koji predstavljaju izbačeni materijal koji se razleteo nakon udara. Ticho krater je relativno mlad i njegova starost se procenjuje na oko 100 miliona godina, dok mu prečnik iznosi 86 km. Continue reading “Posmatranje Meseca pomoću Virtual Moon Atlas programa”→
Da posmatranje Meseca ne bi bilo samo usputno već detaljno sa imenima kratera, poznavanjem njihovih prečnika i opisima neophodna je detaljna mapa Meseca.
Međutim, odštampane mape Meseca ili delova Meseca znatno olakšavaju posmatranje ali ipak prednost ima softver zbog brže pretrage i zumiranja po želji.
Jedan takav softver je Virtual Moon Atlas koji nudi veliki broj informacija, a još je i besplatan za download.
Letelica New Horizons će u novogodišnjoj noći raditi i stići do svog drugog cilja – objekta Ultima Thule (2014 MU69).
Ultima Thule je objekat prečnika 30-ak km i otkriven je uz pomoć teleskopa Habl 26. juna 2014. godine. Za drugi cilj letelice New Horizons odabran je u avgustu 2015. godine. Trenutno je udaljen od Sunca 6,5 milijardi kilometara i biće to najudaljeniji objekat koji je neka letelica posetila do sada.
Za android postoji veliki broj aplikacija pomoću kojih možete istraživati zvezdano nebo.
Stellarium Mobile Sky Map
Međutim, većina ovih aplikacija je užasno loša za snalaženje, kao i vizuelno.
Besplatno se mogu preuzeti u velikom broju, ali naravno sa ograničenim brojem opcija. Za njih se mora doplatiti.
Pošto mi je potrebna neka aplikacija pomoću koje mogu lako i tačno pronaći objekte dubokog neba ili DSO, probao sam kupim dve aplikacije: Stellarium i Star Chart Infinite, u nadi da će ispuniti moja očekivanja.
SVEMIR 