Poslednjih decenija, kako je svemir postao dostupniji svima u smislu više informacija, pristupa amaterskoj opremi, televiziji, naučno-popularnoj literaturi…često se može čuti pitanje kako se odbraniti od asteroida ili komete koje kasno otkrijemo, a kreću se prema Zemlji. Ili šta ako otkrijemo asteroid koji je toliko veliki da mu sa Zemlje ne možemo ništa?

NASA već godinama radi na zaštiti od asteroida, ali sada pokreće misiju DART (Double Asteroid Redirect Test) sa ciljem da promeni putanju asteroida. Međutim, s obzirom da će ovo biti samo prvi test na ovom zadatku ta promena putanje neće biti onakva kakva nam prvo pada na pamet, odnosno da udaljimo asteroid na bezbednu orbitu dalje od Zemlje.

Prozor za lansiranje otvoriće se 24. novembra, a do cilja će stići krajem 2022. godine sa ciljem da letleica udari u njega.

Za ovu misiju je odabran dvojni sistem asteroida nazvan Didymos. Veće komponenta Didymos A ima prečnik 780 m, dok je prečnik manje komponente Didymos B oko 160 m. Ovaj asteroid spada u opasno potencijalne po Zemlju, ali trenutno ne predstavlja pretnju.

Svi asteroidi koji se približe Zemlji na udaljenosti manjoj od 7 480 000 km, odnosno priđu bliže od 0,05 AJ se smatraju potencijalno opasnim i trenutno postoji 586 takvih asteroida. Asteroidi koji se nađu na većoj udaljenosti ili imaju prečnik manji od 140 metara ne smatraju potencijalno opasnim. Iz ovog razloga je odabran baš ovaj asteroid, jer je Didymos B prečnika iznad granice od 140 m i najveći broj potencijalno opasnih je te veličine. Takođe, oni veći asteroidi se po pravili ranije otkrivaju dok su na većoj udaljenosti od Zemlje. Didymos je 2003. godine prišao Zemlji na 0,048 AJ. Dakle, prešao je granicu od 0,05 AJ ali je i dalje bio milionima km od nas.

Ovo je samo test, ali se u budućnosti nakon razvoja programa, očekuje da bude jedan od odbrambenih mehanizama planete.

Od testa se očekuje sledeće. Letelica misije DART će se brzinom od 6,6 km/s zariti u Didymos B i na sebi će imati kameru DRACO i softver za navigaciju da izmeri oblik i veličinu asteroida, kao i tačnu lokaciju udara. Uticaj na asteroid će biti minimalan, ali ipak merljiv sa Zemlje.

Promeniće se brzina pratioca za svega delić procenta, ali bi se i vreme orbite oko matičnog asteroida smanjilo za nekoliko minuta i to je dovoljno da naučnici mogu da posmatraju i mere. Ovo će biti samo uvod u istraživanje ovakvih uticaja na asteroide i njihovo ponašanje.

Da li će ovakav zadatak predstavljati opasnosnt za zemljane?

Naučnicu su 23. marta 2020. godine u časopisu “The Planetary Science Journal” objavili da s obzirom da je najbliža tačka prilaska Zemlji oko 6 miliona km neki delići asteroida će se ipak sudariti sa Zemljom i verovatno izazvati prvi meteorski roj koji su izazvali ljudi, odnosno prva veštačka meteorska kiša.