Sazvežđa zimskog neba svake večeri zauzimaju viši položaj na nebu. Ova sazvežđa su bogata sjajnim zvezdama. Međutim, jedna od tih zvezda se svojim sjajem jasno izdvaja od ostalih i jednostavno dominira među zimskim nebeskim objektima. Pogađate, to je zvezda Sirijus.

Za ovu priliku je iskorišćen stariji tekst kako bi se dodale još neke zanimljive činjenice o ovoj zvezdi.

Sirijus je jedna od nama najbližih zvezda i nalazi se u sazvežđu Veliki Pas, pa je zato nazivaju još i pasja zvezda.. Kada bi smo putovali brzinom svetlosti do nje bi stigli za nešto više od 8 godina. Magnituda ove zvezde je  -1,4, dok je na primer magnituda Venere  -4,4 a Sunca  -26,7. Ako vidite neko telo na nebu sjajnije od Sirijusa, a da nisu Mesec i Sunce, onda je u pitanju sigurno neka planeta.

Pripada spektralnoj klasi A. Zvezde koje pripadaju ovoj klasi su bele sa temperaturom od 9000 K. Relativno je mlada zvezda, a prečnik se procenjuje na dva Sunčeva.

Sirijus ima svog pratioca, tako da sa njim čini dvojni sistem. Glavna zvezda se obeležava sa Sirijus A, a pratioc Sirijus B. Astronomima amaterima je ova druga komponenta sistema često nedostižna  jer se zbog zaslepljujućeg sjaja veće komponente ne vidi.

Sirijus B je ustvari beli patuljak, odnosno zvezda u stadijumu kada je sav vodonik već potrošen, odnosno nema nuklearnih reakcija pretvaranja vodonika u helijum. Ima poluprečnik od svega 16 000 km, a masu približnu masi Sunca.

Ovaj sistem zvezda je jedan od najbližih nama i polako se približava, pa je jasno da će se sjaj Sirijusa na nebu u narednih nekoliko desetina hiljada godina povećati.

Kako Sirijus pronaći na nebu?

Za ovu potragu nam može poslužiti sazvežđe Orion, jer ovo sazvežđe zauzima veliki deo neba i lako ga je pronaći. Ukoliko vam je potrebna pomoć za snalaženje po noćnom nebu više informacija možete pronaći >>>> ovde.

Iako je najsjajnija i verovatno bi ste odmah bili sigurni da je u pitanju baš ova zvezda, ipak možete proveriti njegovu tačnu lokaciju pomoću Orionovog pojasa. Ako bi povukli zamišljenu liniju preko zvezda Alnilam, Alnitak i Mintaku sa jedne strane linije bi se nalazilo sazvežđe Bik i zvezdana jata Plejade i Hijade, a sa druge sjajni Sirijus koji se nalazi u sazvežđu Veliki Pas.

Vredi pomenuti da se ispod Sirijusa nalazi i zvezdano jato koje u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M41, dok se sa slike vidi i položaj popularne zvezde Betelgez.

S obzirom da se zvezda Sirijus nalazi oko 17 stepeni južno od nebeskog ekvatora nije vidljiva sa cele severne hemisfere, već do geografske širine od oko 75 stepeni. Stanovnici južne hemisfere nemaju ovo ograničenje i mogu je posmatrati sa svih južnih lokacija.

Još jedna posledica njenog položaja ispod nebeskog ekvatora je taj što je za nas uvek nisko na nebu pa njena svetlost prolazi kroz deblje slojeve atmosfere što za posledicu ima titranje svetlosti i promenu boja kada je gledamo kroz optičke instrumente

Najbolje vreme za posmatranje ove zvezde je od početka novembra pa do kraja aprila.

Zanimljiva je priča o Dogonima, etničkoj grupi koja živi u centalnim viskoravnima Malija. Taj narod vekovima poštuje Sirijus, zvezdu velikog sjaja. Zapravo, Sirijus se sastoji od dve zvezde: oko Sirijusa A, koji se može videti na noćnom nebu, kruži Sirijus B, “beli patuljak”, koji nije vidljiv golim okom. Otkrio ga je 1862. godine Amerikanac Elvin Klark, a tek 1970. godine Sirijus je mogao da se fotografiše.

Prema rečima francuskih naučnika, Dogoni su poznavali i “patuljka”. Znali su da je beo i “napravljen od materijala koji je teži od gvožđa na Zemlji”. Time je Sirijus B, čija gustina iznosi više od 20.000 tona po prostornom metru, prilično tačno opisan.

Više o Dogonima možete pročitiati na sajtu NG.