Carl Sagan je ime jednog od najpoznatijih naučnika 20-og veka. Bio je
američki astronom, popularizator astronomije, astrofizike i ostalih prirodnih nauka. Bio je pionir u razvijanju egzobiologije i programa SETI (Search for Extra-Terrestrial Intelligence).
U svetu je veoma poznat po pisanju naučno popularnih knjiga. Jedna od njegovih najpoznatijih (a koju sam uživao čitajući) je KOSMOS, po kojoj je snimljena i istoimena serija. U svom životu je napisao više od 600 naučnih radova i popularnih članaka i bio je autor i koautor ili urednik više od 20 naučnih knjiga. Njegova najpoznatija SF knjiga je Kontakt.
Rođen je 9. novembra 1934. godine u Bruklinu (Njujork). Potiče iz rusko-jevrejske porodice. Gimnaziju je završio u Nju Džersiju 1951. godine. Kasnije je studirao na Univerzitetu u Čikagu, a zvanje doktora nauka je stekao 1960. godine.
Godine 1971. je postao redovni profesor na Univerzitetu Korneli, a od 1972 do 1981. godine radio je kao pomoćnik direktora Centra za radio i svemirska istraživanja na Univerzitetu Korneli.
Radio je kao savetnik u NASI, zatim je učestvovao u projektu Apolo pre sletanja na Mesec. On je osmislio poruku koja je poslata na zlatnoj ploči na letelici Vojadžer 1, a kasnije i 2. To je poruka koja bi trebala da kaže potencijalnim vanzemaljskim nalazačima nešto o nama i našem mestu u Svemiru. U svojoj knjizi Kosmos je opisao detaljnije misiju Vojadžra.
Umro je 20. decembra 1996. godine od retke bolesti koštane srži.
Neka od naučnih dostignuća
Istraživanjem radio talasa sa Venere je predvideo da je površinska temperatura ove planete 500 °C. Takođe je pre toga pretpostavio da je površina ove planete veoma topla i suva. Pomoću misije Mariner, na kojoj je i sam radio, njegova predviđanja su potvrđena.
Takođe je među prvima pretpostavio da Saturnov mesec Titan poseduje 
tečne okeane i da Jupiterov satelit Evropa ispod površine krije okeane vode. Okeane ispod površine Evrope je kasnije indirektno potvrdila letelica Galilej.
Pomogao je da se objasni sastav atmosfera na Veneri i Jupiteru. Otkrio je i da je atmosfera na Veneri veoma gusta i da pritisak raste sve do tla i da je veoma visok. Saslužan je i za otkriće sezonskih promena na Marsu.
I još puno toga…
On je 1994. godine dobio Public Welfare Medal, najviše priznanje Nacionalne Akademije Nauka za doprinos nauci.
Naučna zastupanja
Bio vatreni zagovornik u istraživanjima vanzemaljskog života. On je pozvao naučnike širom sveta da pomoću radio teleskopa prate signale koje mogu slati venzemaljski oblici života. Na taj način je bio jedan od inicijatora već pomenutog programa SETI. Jedan je i od osnivača Planetarnog društva (Planetary Society) koje broji preko 100 000 članova širom sveta.
Tokom Hladnog rata Sagan je bio zadužen za širenje svesti o opasnostima upotrebe nuklearnog oružija. Veoma se zanimao za planetologiju, a i za poreklo života i naučno objašnjenje našeg mesta u Svemiru.
Bio je u upravnim odborima mnogih naučnih uduženja u Americi i jedan od najvećih popularizatora nauke na svetu.
Borio se protiv astrologije i njenog nenaučnog izlaganja, a takođe je često govorio o sukobu nauke i religije. Jedna od njegovih poznatih izreka (ako je možemo tako nazvati): Ako pod pojmom “Bog” mislimo na skup fizičkih zakona koji upravljaju kosmosom, onda zasigurno postoji takav Bog. Međutim, taj Bog nas emotivno ne ispunjava…nema previše smisla moliti se zakonu gravitacije. – iz knjige Ričarda Dokinsa Zabluda o Bogu
U svojoj knjizi Plava tačka u beskraju je napisao:
Kako je moguće da gotovo nijedna religija nije razmotrila nauku i zaključila: To je bolje nego što smo mislili! Kosmos je mnogo veći nego što je rekao naš prorok – veličanstveniji, istančaniji, otmeniji.
Bio je jedan slobodouman čovek za koga nisu postojale granice u Kosmosu.
Deo teksta je preveden sa :
SVEMIR 
OVO JE 2013 god. , hvala na ovom tekstu koji ne zastareva , uvek je aktuelan. Ali danas imamo neke nove pojave , crkva se širi , dominira čak i u politici a naša najmladja generacija pohadja VERONAUKU pa se samo nameće pitanje tko će da čita KOSMOS , ASTRONOMSKE MAGAZINE.
Deca u školama ne mogu da sagledaju religiju kao biznis što ona to i jeste , uglavnom se kasno
preispituju i retko nalaze priliku da se posvete ovoj savremenoj sve popularnijoj nauci u svetu astronomiji ili astrofizici. Čini mi se da je takvo stanje bar kod nas.
To nema nikakve veze, ko voli taj će čitati. Evo ja sam veoma pobožan i veliki sam vernik ali takodje volim i astronomiju i astrofiziku i veliku pažnju dajem tim naukama, mada više astronomiji. Danas ljudi nemogu spojiti veronauku i astronomiju ali ja sam to ipak uradio i verujem da sve što mi vidimo na nebu ne može biti stvoreno samo od sebe, već da to nekada neko morao stvoriti.
Da, da! Hvala 😉 😀 Projekat mi je zvučao super, zato sam hteo da vidim u kom je stadijumu.
Nešto ovako:
http://www.astronomija.co.rs/misije/245-prvi-srpski-satelit.html
http://www.astronomija.co.rs/misije/366-prvi-srpski-satelit-drugi-deo.html
Opet ja 🙂 Prošle, ili pretprošle godine nešto google -ovao i praonađem sajt na kome je peticija za Srpsku Svemirsku Kancelariju. Bilo je tu više predloga o slanju prvog srpskog satelita kao sekundarnog tereta, zatim pomoću rakete lansirane iz balona, … i sve te predloge je potpisivao izvesni profesor sa Mašinskog fakulteta. Priča je imala neki smisao pa sam dao potpis za peticiju koja je trebalo da se dostavi Ministarstvu nauke. Večeras sam se setio te „organizacije“ i potražio sam ih na Google -u, ali njihov sajt http://www.serbiainspace.rs je izgleda mrtav. Da li ti imaš neku informaciju o tome? Nadam se da nisam naseo na neku foru, pa sada neki klinac u sefu drži spisak naivčina koji su potpisali peticiju i čeka pravu priliku da ga proda žutoj štampi 🙂 🙂 🙂
A joj, nisam znao za Astronomiju. Ja sam kupio samo jedan broj tog časopisa negde 2006. u knjižari Studentski Trg, dopao mi se časopis, ali je bio visokostručan za moje skromno poznavanje astronomije tako da se sve završilo na tom jednom broju. Ma Đelić je čovek pun entuzijazma, ali u pogrešnoj državi (ili u pogrešnom vremenu?). Ne sumnjam da bi on (Đelić) uspeo da stavi nauku na zdrave noge u nekoj zapadnoevropskoj zemlji, ali ovde ljudi spletkare i kradu. Na žalost, u takvim okolnostima prvo stradaju najlepše i najplemenitije zadužbine, poput Astronomije i Galaksije jer ih obično održavaju male zajednice entuzijasta. Internet je stvarno otkrovenje, jer omogućava stvaranje globalnih zajednica.
Da, prestala je davno da izlazi. Jedino to znam i ja. Takođe je prošle godine prestao da izlazi i časopis Astronomija i to baš u 2009-oj (međunarodnoj godini astronomije). Ma nema ovde niko razumevanja za nauku. Ministar Đelić je obećavao pomoć, ali oni za to i služe-samo da obećavaju.
Ja Galaksiju nikada nisam čitao, nažalost.
Karl Sagan me je podsetio časopisa Galaksija koji je, čini mi se, izdavao BIGZ. Sećam se da sam uz Galaksiju bukvalno naučio da čitam, jer je sestra kupovala časopis krajem osamdesetih. Tokom devedesetih sam uz manje prekide kupovao časopis sve negde do 1997/98, a onda sam iz stvarno nepoznatih razloga prestao da je kupujem. Kada sam ponovo potražio časopis negde 2001/02 saznao sam tužnu vest da časopis ne izlazi već neko vreme. Onda su počele studije, itd. Nedavno sam Google-ovao i na nekoliko sajtova našao informaciju da je časopis prestao da izlazi posle bombardovanja 1999. Da li ti Peđa imaš neku informaciju o Galaksiji? Nadam se da nije stvarno doživela sudbinu mog drugog omiljenog časopisa Računari koji je izlazio dvadeset godina i zauvk prestao da izlazi te 1999… (http://www.dejanristanovic.com/refer/razbogom.htm)
Pokušaću, obavezno. Hvala!
I ja sam imao slične probleme kada sam bio mlađi. Što se tiče opreme i dalje imam problema! 😉
Evo ovde možeš da napraviš astrofotografiju preko neta:
http://colinaastronomija.wordpress.com/2010/02/21/33/
Imaš uputstvo. Lako je. I u roku od 48 sati na mejl ti stigne fotka. Nije loše, ako je iznad dostupnog teleskopa vedro.
Čekam da mi stigne još jedna fotka pa ću ih postaviti na blog. Uradio sam M81, a sada čekam M1.
Nisam to znao, ali to baš liči na Asimova. 🙂 Evo polako čituckam i ostale tekstove sa bloga… Stvarno su super! Astronomija je oduvek privlačila moju pažnju, ali sam nakon srednje škole veoma brzo počeo da zaboravljam osnovne stvari, tako da sam sebe doveo u poziciju da opet otkrivam nešto što sam kao klinac znao, poput astronomskih jedinica za daljinu ili orijentacije na nebu u stepenima, … Problem nije bio manjak interesovanja, naprotiv, ali budući da sam odrastao u maloj sredini bio sam van tokova, teško se dolazilo do literature, najeftiniji Njuton reflektor je koštao dve ćaletove plate i beše nedostižan, tako da sam na kraju rešio da se posvetim zemaljskim istraživanjima 🙂 ali baš uživam u fotografijama astronoma amatra, a naročito u astrofotografijama načinjenim na ovim našim prostorima.
Pozdrav 😉
Valjda je Asimov rekao da je Sagan jedan od dvojice ljudi koje je upoznao a koji su inteligentniji od njega samog. Malo hvalisanje sebe, ali ima malo i smisla kad se bolje razmisli.
A što se tiče granica, nisam siguran gde su tačno letelice, ali mislim da su već van uticaja Sunca, ali nisam siguran, moraću da proverim. 😉
@metabolizam
Vojadžer 2 je lansiran 16 dana pre Vojadžera 1
Tačno tako. Nisam ni razmišljao o tome dok sam pisao. Hvala.
Hej, lep tekst o Saganu 😉 Verovatno mlađe generacije malo znaju o njemu, pa je ovaj tekst izuzetno lep prikaz Saganovog života i dela, a i nas starije da podseti da sa police uzmemo neku od velikih Saganovih knjiga i da se malo vratimo u detinjstvo koje su uz Sagana dopunjavali Artur Klark i Isak Asimov, jer bez fantastike nema ni nauke 😉
„On je osmislio poruku koja je poslata na zlatnoj ploči na letelici Vojadžer 1, a kasnije i 2.“ – opet da se mlađe generacije ne zbune, Vojadžer 2 je lansiran 16 dana pre Vojadžera 1, te davne 1977, međutim Vojadžeri su imali različite trajektorije, a V1 je iskoristio veoma pogodan položaj planeta i pomoću „gravitacione praćke“ postigao ubrzanje koje ga je danas dovelo na počasno mesto najdaljeg objekta u svemiru napravljenog ljudskom rukom. Koliko sam informisan V1 uskoro treba da pređe granicu heliopauze, ali te astro detalje ostavljam tebi Peđa 🙂
Još jednom da ponovim, odličan tekst!
Saglasan 🙂