Koji su najveći udarni krateri na Zemlji?

Tokom evolucije planeta Zemlja je pretrpela hiljade udara iz svemira, a posebno u periodu hlađenja kada se Sunčev sistem “čistio” od neiskorišćenog materijala tokom formiranja planeta i satelita. Za mnoge ožiljke na Zemlji nećemo nikada saznati zbog stalne erozije koju prouzrokuju vode, ali aktivni vulkani, zemljotresi, atmosferski uticaji…

Na našu sreću ne mogu sve stenčuge iz svemira da dođu do površine Zemlje, ali ipak postoje dokazi za 190 velikih udara. Velika većina stena koja dospe do naše atmosfere je manja od 1 m i one sa sobom ne nose veliku energiju pa samim tim nisu opasne za život na planeti. Usled velike brzine kretanja i trenja koje stvara atmosfera gasovi u stenama se zagrevaju i tada vidimo meteor na nebu koji se vrlo brzo dezintegriše. Stene manje od 25 m budu zaustavljene u atmosferi, ali to ne znači da ne mogu da nanesu štetu. Podsetimo se asteroida koji je pre 9 godina eksplodirao iznad oblasti Čeljabinsk u Rusiju. Nije dospeo do površine Zemlje, ali je njegova eksplozija, odnosno udarni talas, izazvala matrerijalnu štetu u vidu popucalih prozora što je dovelo do povređivanja većeg broja ljudi. Njegov prečnik je bio procenjen na oko 15m.

Continue reading “Koji su najveći udarni krateri na Zemlji?”

Venera uskoro najsjajnija u 2022. godini

Venera jeste najsjajnija planeta vidljiva golim okom, ali kada dostigne svoj maksimalni sjaj tada je prava poslastica za astronome amatere. Golim okom posmatrano jedino su Sunce i Mesec sjajniji, pa je Venera idealna za takvu vrstu posmatranja, kao i fotografisanje. Kroz manje teleskope se vidi prelepi mali srp, baš kao što vidimo kada posmatramo Mesec, jedino što na Mesecu vidimo detalje na površini, a na Veneri tek kroz veće teleskope možemo primetiti manje detalje na njenim oblacima.

Continue reading “Venera uskoro najsjajnija u 2022. godini”

Zemlja je sada najbliža Suncu, a hladno je

Najbliža tačka na putanji planete od Sunca naziva se perihel, a najudaljenija tačka naziva se afel. U zavisnosti od položaja tačke prolećne ravnodnevnice u odnosu na ove dve krajnje tačke zavisi i dužina godišnjih doba. Zanimljivo je da je kod nas zima kada je Zemlja najbliža Suncu, a to znači da temperatura na Zemlji uglavnom zavisi od ugla upadnih Sunčevih zraka.

Continue reading “Zemlja je sada najbliža Suncu, a hladno je”

Kvadrantidi – prvi meteorski roj u godini

Kvadrantidi - izvor: spacedex.com (klikni na sliku)
Kvadrantidi – izvor: spacedex.com (klikni na sliku)

Prvi ovogodišnji meteorski roj su naravno Kvadrantidi. Matično sazvežđe ovog roja je nekada bilo sazvežđe Quadrans Muralis, koje je sada deo sazvežđa Volar, a gde je i radijant (prividno mesto gde se meteori  pojavljuju na nebu) Kvadrantida.

Kvadrantidi su aktivni od 28. decembra do 12. januara, mada o početku i kraju ovog roja u toku godine se može naći više različitih datuma (npr. od 26. decembra do 16. januara). Maksimum je u noći između 3 – 4. januara. Spadaju u najbrojnije meteorske rojeve posle Geminida i Perseida.

Kvadrantidi su ostaci komete 2003 EH1 (još o kometi – link).

Najbolje vreme za posmatranje je od 21h do 4:30h (3 – 4. januar), dok je očekivani Zenitski Prosek po Času (ZPČ) od 40 do 70 meteora za Srbiju kada je sve idealno, a dešava se da taj broj premaši i 90 meteora po času. Ipak, realnost je videti 10-ak meteora svakih sat vremena.

Ovaj roj je za astronomsko uživanje stanovnika severne zemljine hemisfere, ali može se čuti i da je neko sa južne hemisfere video nekoliko kvadrantida.

Najveća verovatnoća pojave Kvadrantida je, za razliku od drugih rojeva, nisko na horizontu, baš kao što je prikazano na slici. Continue reading “Kvadrantidi – prvi meteorski roj u godini”

Zimski solsticij 2021

Dva puta godišnje jedna od zemljinih hemisfera dostiše svoj najveći nagib prema Suncu i tada dobija najviše sunčeve svetlosti i njeni stanovnici imaju najduži dan u godini, a događaj se naziva letnji solsticij. Istovremeno, druga hemisfera dobija najmanje sunčeve svetlosti i najkraći dan, a događaj se naziva zimski solticij. U astronomiji dva solsticija označavaju prelazak proleća u leto i prelazak jeseni u zimu.

Continue reading “Zimski solsticij 2021”

James Webb teleskop uskoro u svemiru?

UPDATE: NASA je pomerila lansiranje JWST za 24. decembar u 7:20 EST (13:20 po lokalnom vremenu). U 14h, oko 30 minuta nakon završetka emitovanja lansiranja, NASA planira konferenciju za novinare. Da se nadamo kako će ovo biti poslednje odlaganje lansiranja najvećeg i najmoćnijeg teleskopa koji će se naći u svemiru…

Sada već daleke 1990. godine lansiran je svemirski teleskop Habl, naše do sada najveće oko u Svemiru. Pomoću ovog instrumenta upoznali smo Svemir na način na koji mnogi nisu do tada mogli ni da zamisle. Ogromna otkrića su se nizala, kao i oduševljenja ljubitelja astronomije gledanjem Hablovih fotografija.

Teleskop Habl je u Zemljinu orbitu odleteo pomoću penzionisanog šatla Discovery. Ima masu od 11110 kg i veličine je minibusa, a jednu orbitu oko Zemlje pređe za 96–97 minuta (14-15 perioda na dan). Kruži na visini od skoro 600 km.

Continue reading “James Webb teleskop uskoro u svemiru?”

U toku je pomračenje Sunca vidljivo sa krajnjeg juga južne hemisfere

04.12.2021; 08:25h

U toku je pomračenje Sunca vidljivo sa krajnjeg juga zemljine juže hemisfere. Veoma mali broj ljudi može pratiti ovaj nebeski događaj, ali online prenos postoji.

Oni koji će barem delimično posmatrati pomračenje su stanovnici juha Australije, juga Afrike, jug južne Amerike…

Uskoro meteorski roj Geminida

Radijant Geminida (www.imo.net)
Radijant Geminida (www.imo.net)

Meteorski roj Geminida važi sa jedan od najpouzdanijih rojeva u pogledu broja meteora po satu (zenitski prosek po času – ZPČ). Iako poslednjih godina broj meteora varira, uvek bude dovoljan broj za posmatranje.

Geminidi su aktivni od 4 – 17. decembra (podaci mogu da se razlikuju zavisi od izvora), dok je maksimum u noći između 12 /13, kao i 13/14. decembra. Prema starwalk.space očekivani ZPČ je oko 150, ali verovatno nećete videti više od 50 meteora po satu i to na tamnom nebu. Na nebu sa Mesecom na 80% taj broj je još manji.

Uobičajeno je da su meteorske kiše ostaci neke komete koja je Continue reading “Uskoro meteorski roj Geminida”

Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?

Kao što je već najavljeno početkom godine na ovom blogu kometa Leonard se sada približava Suncu i postaje sve svetlija.

Kometu je otkrio astronom Greg Leonard koja i nosi ime po njemu – C/2021 A1 (Leonard). Za otkriće je iskoristio opservatoriju Mount Lemmon u Arizona. Slika na kojoj je kometa otkrivena 3. januara 2021. godine.

Kometa će biti najbliža Zemlji 12. decembra 2021. godine i proći će na bezbednoj udaljenosti od 34 907 464 km. Takođe, prognoze pokazuju da će proći relativno blizu Venere 18. decembra 2021. godine na udaljenosti 2 632 000 km.

Continue reading “Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?”

Sirijus – najsjajnija zvezda na nebu

Sazvežđa zimskog neba svake večeri zauzimaju viši položaj na nebu. Ova sazvežđa su bogata sjajnim zvezdama. Međutim, jedna od tih zvezda se svojim sjajem jasno izdvaja od ostalih i jednostavno dominira među zimskim nebeskim objektima. Pogađate, to je zvezda Sirijus.

Za ovu priliku je iskorišćen stariji tekst kako bi se dodale još neke zanimljive činjenice o ovoj zvezdi.

Sirijus je jedna od nama najbližih zvezda i nalazi se u sazvežđu Veliki Pas, pa je zato nazivaju još i pasja zvezda.. Kada bi smo putovali brzinom svetlosti do nje bi stigli za nešto više od 8 godina. Magnituda ove zvezde je  -1,4, dok je na primer magnituda Venere  -4,4 a Sunca  -26,7. Ako vidite neko telo na nebu sjajnije od Sirijusa, a da nisu Mesec i Sunce, onda je u pitanju sigurno neka planeta.

Continue reading “Sirijus – najsjajnija zvezda na nebu”