Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica

izvor: imo.net

Meteorski roj Lirida je prava prolećna astronomska poslastica. Nema zimskih temperatura kao kada su na nebu Kvadrantidi, već je temperatura uglavnom dovoljno visoka da se određeno vreme može posmatrati. Kvadrantidi su znatno brojniji od Lirida, ali ih početkom januara mali broj astronoma amatera posmatra.

Od 16-og  pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi koji predstavljaju meteorski roj, a ime su dobili po mestu na kome će se

pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.

Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.

Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora, a njihova brzina je 49 km/s. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica”

“Duga” na Marsu?!

NASA je 4. aprila objavila sliku Marsa koju je napravio rover Perseverance. Međutim, nisu mogli ni da zamisle koliko će baš ova fotografija postati popularna na društvenim mrežama.

Na prvi pogled niko ne bi ni pomislio da je na slici ugledao nešto drugo osim duge. I upravo ta “duga” je razlog tako velike popularnosti ove fotografije za kratko vreme.

Ipak, kada se setimo da duga nastaje tako što se sunčeva svetlost prelama kroz kapljice vode, jasno je da na Marsu duga nije moguća. Jednostavno na Marsu nema dovoljno vode da bi duga nastala, a i temperature na Marsu ne dozvoljavaju tečnu vodu.

Continue reading ““Duga” na Marsu?!”

Eksplozija nove u sazvežđu Kasiopeja – uspeh astronoma amatera

Koliko su astronomi amateri bitan deo astronomije kao nauke potvrdio je i japanski astronom amater Yuji Nakamura 18. marta ove godine otkrio novi izvor svetlosti u sazvežđu Kasiopeja. Njegovo otkriće proverili su naučnici na Univerzitetu Kyoto na opservatoriji Okayama i zaključili da je u pitanju otkriće nove.

Zvezde mase slične kao naše Sunce, odnosno male ili srednje mase, će svoj živitni ciklus završiti kao beli patuljci. Beli patuljak, rotirajući oko mlađe zvezde (koja je u glavnom nizu ili u fazi crvenog džina) svojom gravitacijom “krade” materijal sa površine ove zvezde.  Nakon određenog vremena “ukradeni” materijal na površini belog patuljka postaje sve topliji i gušći i kada napokon dostigne temperaturu na kojoj dolazi do fuzije vodonika u helujm tada dolazi do bljeska koji traje relativno kratko, od nekoliko dana pa i do nekoliko meseci, ali je nekada spektakularan za nas na Zemlji.

Continue reading “Eksplozija nove u sazvežđu Kasiopeja – uspeh astronoma amatera”

Vreme je za Mesijeov maraton, ali…

Charles Messier je u 18-om veku na nebu otkrio 110 objekta koje je ubacio u svoj katalog. U katalogu se nalaze galaksije, magline i zvezdana jata. Naravno, on je tada smatrao da se svi ti objekti nalaze u našoj galaksiji, a danas njegovi objekti služe za zabavu astronoma amatera.

M objekti – Wikipedia (klikni na sliku)

Continue reading “Vreme je za Mesijeov maraton, ali…”

Proleće 2021 iz astronomskog ugla

Još jedna zima je iza nas, ali ne i zimske temperature. Ipak, nadamo se skorijim prolećnim danima. Ove godine proleće počinje 20. marta u 10:37 i trajaće do 21. juna u 05:32. 

Tog dana je ravnodevnica, odnosno dan i noć traju jednako ili bolje rečeno približno jednako, jer je dan jedva nešto malo duži od noći. To se dešava zbog delovanja atmosfere i prelamanja Sunčeve svetlosti kada kroz nju prolazi. Dešava se to da mi ujutru vidimo Sunce pre nego što se ono ustvari pojavilo iznad horizonta, a uveče kada Sunce ode ispod zapadnog horizonta mi ga još nekoliko minuta vidimo kao da je iznad horizonta.

Continue reading “Proleće 2021 iz astronomskog ugla”

Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”

Mesec i tri planete na jutarnjem nebu

Narednog jutra Mesec će biti na jutarnjem nebu u društvu tri planete nisko na istočnom horizontu. Merkur sa 0. magnitudom će biti teže vidljiv na svega nekoliko stepeni iznad horizonta. Jupiter će biti znatno sjajniji sa magnitudom – 2 i za par stepeni iznad Merkura. Najviši položaj imaće Saturn ali i najmanji sjaj, odnosno imaće magnitudu od 0,73.

Mesec je u fazi opadanja i svega 10,8 % njegove vidljive površine biće obasjano Sunčevom svetlošću. Na osnovu osvetljenosti lako zaključujemo da će biti vidljiv tanak Mesečev srp.

Sva ova nebeska će se nalaziti u sazvežđu Jarac.

__________________________

foto – Vito technology

Susret Marsa i Plejada

Mars je i ovih dana vruća tema nakon sletanja rovera Perseverance. Svakog dana do nas stigne neka nova fotografija ili video sa ove planete. Međutim, Mars je sada posebno zanimljiv za astronomske posmatrače jer se polako približava veoma poznatom rasejanom zvezdanom jatu Plejade koje u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M45.

Ovakav susret će se sledeći put dogoditi 4. februara 2038 godine, dok se poslednji put to dogodilo 20. januara 1991. godine. Ove godine konjunkcija Marsa i Plejada će se dogoditi 3. marta (naravno u sazvežđu BIk) kada će Mars proći južno od zvezdanog jata na 2,6°. Poređenja radi, 2038. godine to rastojanje na nebeskoj sferi će iznositi 2.0°, a 1991. godine je iznosilo 1.7°.

Continue reading “Susret Marsa i Plejada”

Noćno nebo -mart 2021

U martu je potrebno iskoristiti priliku za posmatranje sazvežđe Orion i objekata u njema, zatim sazvežđe Blizanci, pa i sazvežđe Bik. Razlog je što već u aprilu ova sazvežđa zalaze sve ranije i biće u sve nepovoljnijem položaju za posmatranje.

U sazvežđu Orion je zvezda Betelgez i maglina M42, u sazveđu Blizanci zvezde Kastor i Poluks kao i zvezdano jato M35, dok se u sazvežđu Bik nalazi maglina M1, kao i rasejana zvezdana jata Hijade i Plejade. U sazvežđu Bik će boraviti i planeta Mars, ali će biti slabog sjaja, odnosno magnituda će joj iznositi svega 1, 24.

Continue reading “Noćno nebo -mart 2021”