Mesec u zemljinoj polusenci (fotografije)

Večerašnji astronomski događaj delimičnog pomračenja Meseca, odnosno ulaska Meseca 0_PartialLunarEclipse_Fattinnanzi_1080u zemljinu polusenku je bio zanimljiv. Maksimum je prošao i sa moje lokacije nije moguće dalje posmatrati, ali i ovo je bilo sasvim dovoljno.

Cilj je bio da se uporedi pad sjaja pomoću fotografija i bilo je uspešno jer je na tim fotografijama to lako vidljivo.

Prva fotografija je nastala u 18:32 dok je druga okinuta baš u vreme maksimuma u 20:10. Parametri za obe fotografije su na fotoaparatu bili ISO 100 i Exp 1/100s da bi se lakše uporedilo, a jedino , mali crop nije ispao dobar.

Fotoaparat je namontiran na teleskop dobson 250/1200 u fokusu. Pad sjaja oko 20-ak minuta nakon početka delimičnog pomračenja i u maksimumu je vidljiv. Takođe, tokom maksimuma i golim okom je pad sjaja bio vidljiv, a mora na Mesecu su se jasnije i oštrije videla zbog boljeg kontrasta.

Mesec u zemljinoj senci

 

U petak nas očekuje pomračenje Meseca zemljinom polusenkom

Drugi ovogodišnji zanimljiv astronomski događaj (nakon meteorskog roja Kvadrantida) Mesec5koji možemo posmatrati sa ovih prostora je delimično pomračenje Meseca ili pomračenje Meseca zemljinom polusenkom. Međutim, događaj će posmatrati i ljubitelji astronomije iz ostatka Evrope, zatim Azije, Australije, većeg dela Severne Amerike, istočnog dela Južne Amerike, Pacifika, Atlantika, Indijskog okeana i Arktika.

Pomračenje se dešava kada je on u fazi punog Meseca, odnosno kada se Zemlja nalazi između Sunca i Meseca. Tom prilikom Zemlja zakloni Mesec i on se nađe u njenoj senci ili kao u ovom slučaju polusenci. Kada je Mesec u zemljinoj polusenci tada ne dolazi do potpunog pomračenja već delimičnog.

Kako to da se pomračenje Meseca ne dešava svaki put kada je pun Mesec? Continue reading “U petak nas očekuje pomračenje Meseca zemljinom polusenkom”

Mesečeve mene u 2020. godini (video od 5 min)

Već tradicionalno za svaku godinu NASA objavljuje video Mesečevih mena za celu godinu po satima.

Video pokazuje Mesečeve mene u 2020. godini. Takođe, paralelno s

moon_phases
Mesečeve mene

menama možete prratiti datum i vreme, udaljenost od Zemlje, položaj Meseca na njegovoj orbiti oko Zemlje, libraciju…

Video može pomoći kada planirate posmatračke aktivnosti Meseca, kao i drugih objekata. Ako posmatrate Mesec znaćete koje kratere možete videti, a ako npr. posmatrate meteorski roj znaćete u kojoj će fazi biti Mesec i da li će ometati posmatranje.

Prikazana su i imena mora, većih kratera i mesta sletanja Apollo misije. Continue reading “Mesečeve mene u 2020. godini (video od 5 min)”

Zima (2019/2020) je počela

Zima na severnoj Zemljinoj polulopti je počela jutros 22. decembra u 05:19 i završiće se 20. marta 2020. godine u 04:49. Tada će najmanji deo severne polulopte biti obasjan Suncem, dok će sa južnom poluloptom biti suprotna situacija i na njoj tada počinje leto.

Sunce se na početku zime nalazilo ispod horizonta, dok se Mesec nalazio iznad. Početak zime se desio 1h i 42 min pre izlaska Sunca.

U trenutku početka zime Sunce će dostići najjužniju tačku na nebu i deklinacija će iznosti -23,5 stepeni, taman koliko je i Zemljina osa nagnuta. Zbog takvog upadnog ugla Sunčevih zraka u odnosu na ekvator i njenog dužeg puta kroz  Zemljinu atmosferu, severna polulopta dobija manje Sunčeve toplote i vladaju niže temperature. Sve to, samo suprotno, važi za južnu poluloptu. 🙂

Tada je 24h dnevno na Arktičkom polarnom krugu noć, dok je na Antarktičkom polarnom krugu 24h dnevno dan. Baš kako je prikazano i na slici:

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)
Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Dakle, za posmatrača na severnoj hemisferi Continue reading “Zima (2019/2020) je počela”

Posmatranje Meseca pomoću Virtual Moon Atlas programa

Večeras sam želeo da posmatram Mesec uz asistenciju programa Virtual Moon Atlas o kome je ranije bilo reči na ovom blogu. Krateri većeg prečnika su mi poznati, ali kratere od 7 – 10 km u prečniku ipak nisam često tražio.

Magnituda Meseca je bila – 11,9 dok je strana okrenuta nama obasjana Suncem 87,8 %. Mesec star 11,4 dana je bio udaljen od Zemlje 392 460 km i nalazio se u sazvežđu Kit.

Na teleskop SW 250/1200 sam postavio okular od 10 mm, a s obzirom da sam sa starim

post-7793-0-60153500-1417536192
SW 250/1200 dobson – slika sa neta

teleskopom prodao i sve okulare trenutno je ovo uvećanje od 120x najveće koje mogu da postignem…do kupovine dodatne opreme. Na okular je postavljen i ND filter koji propušta 13% mesečeve svatlosti, ali zbog svetlosne moći teleskopa i dalje je dosta sjajno i oči se nakon dužeg posmatranja zamaraju. Takođe je i kontrast slab kada se posmatraju krateri bliže centru Meseca.

Posmatrao sam veliki broj kratera, a posebno onih po rubu Meseca jer se zbog njihovih vidljivih senki pojačava sam doživljaj tokom posmatranja, ali fokusiraću se na one meni najzanimljivije.

Posmatranje sam počeo od omiljenog kratera Clavius. Orijentacija za njegovo lakše lociranje je Ticho krater koji prepoznatnjiv po zracima koji se pružaju po tom delu Meseca, a koji predstavljaju izbačeni materijal koji se razleteo nakon udara. Ticho krater je relativno mlad i njegova starost se procenjuje na oko 100 miliona godina, dok mu prečnik iznosi 86 km. Continue reading “Posmatranje Meseca pomoću Virtual Moon Atlas programa”

Besplatan softver – Virtual Moon Atlas

Da posmatranje Meseca ne bi bilo samo usputno već detaljno sa imenima kratera, poznavanjem njihovih prečnika i opisima neophodna je detaljna mapa Meseca.

Međutim, odštampane mape Meseca ili delova Meseca znatno olakšavaju posmatranje ali ipak prednost ima softver zbog brže pretrage i zumiranja po želji.

Jedan takav softver je Virtual Moon Atlas koji nudi veliki broj informacija, a još je i besplatan za download.

Klikom na sliku otvarate sajt sa softverom: Continue reading “Besplatan softver – Virtual Moon Atlas”

Zanimljivosti o galaksiji Andromeda i kako je pronaći na nebu

Ako nekoga pitate da vam kaže ime neke galaksije najverovatnije će to biti Andromeda. Razloga za to je mnogo, a neki od njih su:

  • Nama najbliža galaksija (ako ne računamo patuljaste galaksije koje su sateliti Mlečnog puta)
  • Vidljiva je golim okom i iz naseljenih sredina
  • Često se piše i priča o sudaru Andromede i Mlečnog puta u dalekoj budućnosti
  • Postoje i simulacije tog sudara
  • Astrofotografima amaterima omiljena meta jer mogu izvući i najviše detalja
  • Deo je sazvežđa Andromeda itd.

Ako ovu galaksiju želite da vidite golim okom Continue reading “Zanimljivosti o galaksiji Andromeda i kako je pronaći na nebu”

Okultacija Jupitera i Meseca

Uskoro sledi još jedan zanimljiv nebeski događaj, okultacija Jupitera i Meseca. Mesec će 15.07.2012. godine sakriti Jupiter i njegove satelite u ranim jutarnjim satima.

Ovaj događaj ćemo moći da posmatramo i golim okom i dvogledom i teleskopom. Jedino će pomoću optičkih instrumenata moći da se posmatra i skrivanje Jupiterovih satelita (Io, Ganimed, Kalisto i Evropa).

Okultacija Jupitera će početi u 3:21, a završiće se u 4:18 ujutru. Baš kao i kod ovogodišnjeg tranzita Venere i ovaj događaj će biti samo za najupornije i one koji imaju sreću da nebo iznad njih bude vedro. Continue reading “Okultacija Jupitera i Meseca”

Upoznajmo noćno nebo (sazvežđa, zvezde, planete…)

Ovo je dopuna jednog starog teksta sa ovoj sajta, a cilj ovde dopune je da pomogne svima koji žele da se bliže upoznaju sa noćnim nebom. U tekstu su detaljnije opisana samo bitnija sazvežđa. Pod bitnijim sazvežđima podrazumevam velika sazvežđa koja zauzimaju veći deo neba. Kada pronađete ta sazvežđa lakše je naći ona manja koja se nalaze u njihovoj blizini. Continue reading “Upoznajmo noćno nebo (sazvežđa, zvezde, planete…)”