Sledi tekst koji je preuzet sa sajta B92, a kasnije i kratka analiza teksta:

Božji um je iza svih kompleksnih naučnih teorija, poput one o “Velikom prasku”, a hrišćani bi trebalo da odbace ideju da je svemir nastao slučajno, izjavio je papa Benedikt XVI.

“Svemir nije nastao slučajno, kao što neki žele da verujemo”, rekao je papa na Bogojavljenje po gregorijanskom kalendaru.

“U razmišljanju o tome (svemiru), treba da proniknemo u dubinu i uvidimo mudrost tvorca, neiscrpno stvaralaštvo Boga”, rekao je Benedikt u besedi pred 10.000 ljudi u crkvi Svetog Petra u Vatikanu.

Papa veoma retko govori o evoluciji i teorijama poput one o “Velikom prasku”, kojom naučnici objašnjavaju nastanak svemira pre 13,7 milijardi godina, naveo je Rojters.

Prema njegovim rečima, teorije o poreklu i razvoju svemira i ljudskih bića nisu u suprotnosti s verom, ali ne pružaju odgovore na mnoga pitanja.

“Svet nas, svojom lepotom, tajanstvenošću, veličanstvenošću i razboritošću… može voditi samo ka Bogu, tvorcu neba i zemlje”, kazao je papa.

Benedikt, kao i njegov prethodnik Jovan Pavle, pokušava da promeni imidž Crkve kao antinaučne institucije, navodi agencija.

Rimokatolička crkva je stekla takvu reputaciju pre više vekova zbog progona mnogih naučnika, koje je optuživala za jeres, poput Galileja, koji je tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca.

Galilej je rehabilitovan, a Crkva sada prihvata evoluciju kao naučnu teoriju i smatra da je Bog primenio prirodni proces evolucije za stvaranje ljudske vrste.

Katolička crkva više ne zastupa kreacionizam – verovanje da je Bog stvorio svet za šest dana, kao što je to opisano u Bibliji, i tumači Knjigu postanja kao alegoriju.

Crkva se, međutim, ne slaže sa ateističkom filozofijom da evolucija opovrgava postojanje Boga ili Božje uloge u stvaranju sveta.

Sledi kratka analiza prethodnog teksta:

Pre mnogo vekova je svako ko bi rekao ovo što je sada papa bio kažnjen na ovaj ili onaj način, ne bi da zalazim u to. Međutim, sada i sam papa prihvata činjenice koje je nauka svojim trudom postavila kao neoborive i za šta ima gomilu dokaza.

Biblija više nije ono što je bila, već je Vatikan sada shvata kao alegoriju, kao što je rečeno u tekstu. A šta se podrazumeva pod alegorijom, pročitajmo na wikipediji:

Alegorija (grč. drugo govoriti), slikovit način govora, pisanja ili prikazivanja u književnosti i umetnosti, koji ima drukčiji smisao od onoga koji se neposredno daje; može imati vid složenog i dubokog simbola, personifikacije, proširene metafore, satire itd; u književnosti npr. basne i drugi oblici (DomanovićStradija), u slikarstvu (DelakroaRevolucija).

Alegorisati, izražavati se zavijeno, u slikama.

Međutim, pošto nauka još uvek nije otkrila šta se dešavalo pre Velikog Praska, a verovatnoća je minimalna da će ikad otkriti, papa je tu video šupljinu u nauci i odmah postavio boga pre tog događaja. Ali tako je od samog početka razvoja savremene nauke, odnosno još od vremena Nikole Kopernika. Dela ovog velikog uma su predstavljala prekretnicu između starog i novog pogleda na svet. Prelaz sa geocentričnog na heliocentrični sistem.

U početku je sam bog bio svuda oko nas i pomoću njega su objašnjavane sve nerazumljive pojave. Vremenom, kako je nauka dolazila do logičkih zakona, uloga boga se pomerala i uticala samo na ono malo nerazjašnjenih pojava. A kako danas stvari stoje, nauka je velikim delom objasnila problematične procese i bog je postavljen kao neko ko je započeo Veliki Prasak, iako se u vreme pisanja Biblije o Velikom Prasku nije znalo i za slične ideje je sledila kazna.

Danas je evolucija prihvaćena i podložna je sumnji koliko i okretanje Zemlje oko Sunca. Ono što u ovom tekstu autor greši, a i mnogi koji nisu upućeni u ovu problematiku jeste mešanje evolucije i postojanja boga. Crkva sada prihvata evoluciju, jer ona ne govori o nepostojanju boga i ne govori o tome kako je život nastao. Time se bavi jedna druga nauka. Zove se abiogeneza.

Da bi videli kakva je to nauka, iskoristićemo još jednom wikipediju:

Abiogeneza (ili „teorija samozačeća“) je hipoteza nastanka živog sveta od neživog sveta, odnosno od nežive materije. Obuhvata nekoliko osnovnih shvatanja:

  • jedno, da su abiogenezom mogli nastati samo najprostiji jednoćelijski organizmi;
  • drugo, da su abiogenezom mogli nastati i složeniji, višećelijski organizmi;
  • treće, da je proces abiogeneze moguć i u savremenim ekosistemima, ali da nastale organizme brzo unište bolje prilagođeni.

Dok je evolucija samo:

Evolucija podrazumeva promenu naslednih osobina populacije između generacija.

Svako ima pravo da veruje u ono što smatra da je ispravno, ali je neophodno razgraničiti neke osnovne pojmove.