Mesec i tri planete na jutarnjem nebu

Narednog jutra Mesec će biti na jutarnjem nebu u društvu tri planete nisko na istočnom horizontu. Merkur sa 0. magnitudom će biti teže vidljiv na svega nekoliko stepeni iznad horizonta. Jupiter će biti znatno sjajniji sa magnitudom – 2 i za par stepeni iznad Merkura. Najviši položaj imaće Saturn ali i najmanji sjaj, odnosno imaće magnitudu od 0,73.

Mesec je u fazi opadanja i svega 10,8 % njegove vidljive površine biće obasjano Sunčevom svetlošću. Na osnovu osvetljenosti lako zaključujemo da će biti vidljiv tanak Mesečev srp.

Sva ova nebeska će se nalaziti u sazvežđu Jarac.

__________________________

foto – Vito technology

Susret Marsa i Plejada

Mars je i ovih dana vruća tema nakon sletanja rovera Perseverance. Svakog dana do nas stigne neka nova fotografija ili video sa ove planete. Međutim, Mars je sada posebno zanimljiv za astronomske posmatrače jer se polako približava veoma poznatom rasejanom zvezdanom jatu Plejade koje u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M45.

Ovakav susret će se sledeći put dogoditi 4. februara 2038 godine, dok se poslednji put to dogodilo 20. januara 1991. godine. Ove godine konjunkcija Marsa i Plejada će se dogoditi 3. marta (naravno u sazvežđu BIk) kada će Mars proći južno od zvezdanog jata na 2,6°. Poređenja radi, 2038. godine to rastojanje na nebeskoj sferi će iznositi 2.0°, a 1991. godine je iznosilo 1.7°.

Continue reading “Susret Marsa i Plejada”

Noćno nebo -mart 2021

U martu je potrebno iskoristiti priliku za posmatranje sazvežđe Orion i objekata u njema, zatim sazvežđe Blizanci, pa i sazvežđe Bik. Razlog je što već u aprilu ova sazvežđa zalaze sve ranije i biće u sve nepovoljnijem položaju za posmatranje.

U sazvežđu Orion je zvezda Betelgez i maglina M42, u sazveđu Blizanci zvezde Kastor i Poluks kao i zvezdano jato M35, dok se u sazvežđu Bik nalazi maglina M1, kao i rasejana zvezdana jata Hijade i Plejade. U sazvežđu Bik će boraviti i planeta Mars, ali će biti slabog sjaja, odnosno magnituda će joj iznositi svega 1, 24.

Continue reading “Noćno nebo -mart 2021”

Vreme je za asteroid 4 Vesta

Vesta je najveći asteroid u glavnom asteroidnom pojasu koji se nalazi između Marsa i Jupitera, s obzirom da je Ceres dobio status patuljaste planete. Sa svojim prečnikom od 525 km vidljiv je nekada sa Zemlje teorijski golim okom, ali ipak se preporučuje posmatranje dvogledom ili malim amaterskim teleskopom kako lov ne bi bio uzaludan. Otkriven je 27. marta 1807. godine.

Ovaj asteroid nije klasifikovan kao opasan je se njegova orbita ne približava Zemljinoj. Napravi krug oko Zemlje za 1330 dana ili 3,64 godine, dok vreme rotacije iznosi 5,34 dana. Kada je Vesta najbliža Zemlji njana udaljenost iznosi 1,14 AJ.

Continue reading “Vreme je za asteroid 4 Vesta”

Sletanje rovera Perseverance na Mars – UŽIVO

Večeras ćemo pratiti finale puta rovera Perseverance i najkritičnijih sedam minuta leta. Ulazak, spuštanje i sletanje je najkraća i najintenzivnija faza spuštanja rovera na Mars, ovog puta u okviru mislije MARS 2020. Ova poslednja faza leta poznata kao EDL (Entry, Descent, and Landing) počinje kada rover Perseverance uđe u marsovu atmosferu brzinom od oko 20 000 km/h i završava se oko 7 minuta (410 sekundi) kasnije kada rover dotakne marsovu površinu.

Više o tome možete pročitati >>>> OVDE!!!

Ova mislija ima za cilj izučavanje geologije crvene planete i potragu za biomarkerima na njoj. Rover će imati i zadatak da prikupi materijal sa Marsa u specijalne epruvete, odnosno materijal potreban za proučavanje na Zemlji. Dakle, misija MARS 2020 ima i cilj da do Zemlje transportuje određenu količinu Marsovih stena (kamenja) i da ih direktno analizira. To bi trebalo da se desi krajem ove i početkom sledeće decenije.

Više o tome možete pročitati >>>> OVDE!!!

NASA jer kao i uvek obezbedila direktan prenos onoga što se može prenositi u ovakvim misijama, a mesta gde možete pratiti su sledeća:

Continue reading “Sletanje rovera Perseverance na Mars – UŽIVO”

Kako će izgledati sletanje rovera Perseverance na Mars? (video)

Ulazak, spuštanje i sletanje je najkraća i najintenzivnija faza spuštanja rovera na Mars, ovog puta u okviru mislije MARS 2020. Ova poslednja faza leta poznata kao EDL (Entry, Descent, and Landing) počinje kada rover Perseverance uđe u marsovu atmosferu brzinom od oko 20 000 km/h i završava se oko 7 minuta (410 sekundi) kasnije kada rover dotakne marsovu površinu.

Više o misiji

pročitajte OVDE!!!

Sletanje na Mars je veoma teško. Do sada je svega oko 40% svih misija ikada poslatih (a računaju se sve agencije na svetu) na Mars uspešno završeno. Kada rover uđe u atmosferu Marsa na Zemlju će ta informacija stići za oko 11 minuta, dok samo sletanje traje 7 mminuta. Dakle, kada rover sleti kontrola misije ima još oko 4 minuta da dobije informaciju o ulasku u atmosferu. Ovo znači da je rover dizajniran tako da sam završi misiju sletanja, odnosno ceo proces je autonoman.

Continue reading “Kako će izgledati sletanje rovera Perseverance na Mars? (video)”

Još jedan rover, ali i helikopter u četvrtak sleću na Mars (sletanje uživo)

NASA će na planetu Mars, u četvrtak 18. februara, spustiti još jedan rover kome je dala ime Perseverance (upornost). Ime je baš u skladu sa NASA nazivima koji bi valjda trebalo da pokažu naku osobinu misije. Jedan od najpoznatijih primera je i rover Curiosity (radoznalost) koji je na Marsu od 2012. godine.

Lansiranje rakete sa roverom jeste zahtevan zadatak, ali je samo spuštanje rovera na crvenu planetu izuzetno zanimljiv događaj koji lako može da se završi neuspehom. Rover će uleteti u tanku Marsovu atmosferu brzinom od 20 000 km/h, da bi na kraju usporio na svega 3 km/h pomoću motora i padobrana. Teško je i zamisliti.

Continue reading “Još jedan rover, ali i helikopter u četvrtak sleću na Mars (sletanje uživo)”

Zašto se ljubimo i kako nauka to vidi? (video)

Kako su 14. februara napisali članovi Astronomskog udruženja “Eureka” – “Astronomija je najromantičnija prirodna nauka”. Ovo je jednostavno tačno. Ali zašto je ljubljenje nešto što privlači?

Ljubite partnera, decu, pa čak i kućne ljubimce. Tada oslobađate endorfin, enzim koji nastaje u hipotalamusu. Oslobađa se ljubljenjem ili jednostavno dok konzumirate čokoladu. Međutim, ljubljenjem se smanjuje kortizol, poznatiji kao hormon stresa. Kortizol je odgovoran za povećanje osnovnih parametara koje pratimo kada je u pitanju naše zdravlje, a to su povećanje krvnog pritiska ili šećera u krvi, ali i dovodi do pada imuniteta.

Sledeći video pokazuje kako nauka vidi poljubac i zašto je to značajno (trajanje 5:50 min):

Continue reading “Zašto se ljubimo i kako nauka to vidi? (video)”

Ogroman asteroid u 2021. godini prolazi na 2 miliona km od Zemlje

Ove godine nas očekuje zanimljiv prolaz ogromnog asteroida pod zvaničnim nazivom 2001 FO32. Pod ogromnom asteroidom podrazumevamo to da je veći od 97% poznatih, ali ipak mali u odnosu na velike asteroide kao što je npr. Vesta. Ono što će biti zanimljivo za astronome amatere jeste da će kroz teleskop moći da posmatraju njegovo kretanje u realnom vremenu, jer se kreće velikom brzinom.

Continue reading “Ogroman asteroid u 2021. godini prolazi na 2 miliona km od Zemlje”

Meteorski rojevi u 2021. godini

Posmatranje i fotografisanje meteorskih rojeva je poseban izazov i zahteva strpljenje i

Perseid
Perseid koji sam snimio 2019. godine

povoljnu lokaciju. Takođe, broj meteora koje će te videti tokom maksimuma nekog od njih zavisi od svetlosnog zagađenja, faze Meseca, visine radijanta, njihov broj varira iz godine u godinu, ali i od spoljne temperature jer tokom hladnih noći vreme posmatranja je kraće pa samim tim i broj meteora koji ćete videti.

Vreme pojavljivanja određenog meteorskog roja je svake godine u isto vreme, a u tabeli ispod će biti nabrojani oni rojevi koji zaslužuju posebnu pažnju u pogledu aktivnosti i konstantnosti a koje ćemo imati prilike da vidimo i u 2021. godini (osim Kvadrantida koji su prošli). O svakom od njih više na blogu “SVEMIR” kada dođe vreme za posmatranje. Continue reading “Meteorski rojevi u 2021. godini”