Vreli letnji dani su iza nas i na pragu smo sledećeg godišnjeg doba – jeseni. Taj prag predstavlja prividni susret Sunca i nebeskog ekvatora (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu). U trenutku kada Sunce u svom prividnom kretanju naiđe na nebeski ekvator i preseče ga, iz pravca severa ka jugu, počinje jesen.

Kod nas ove godine jesen stiže 22. septembra u 16:49 h, a završava se 21. decembra u 12:12 h. Međutim, može da se dogodii da se početak jeseni odloži za 23 ili 24. septembar. Istovremeno na južnoj zemljinoj polulopti počinje proleće.

Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij. Sunce tada izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu.Takođe postoje letnji i zimski solsticaj, odnosno početak leta i zime kada je Sunce najviše na nebu i dan najduži, odnosno kada je Sunce najniže na nebu i kada je dan najkraći.

U trenutku ekvinocija Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom u odnosu na Zemljin ekvator i na taj način sunčeva svetlost ravnomerno obasjava čitavu planetu. Na taj način se obezbeđuje da trajanje dana i noći tog dana bude skoro jednako, odnosno približno po 12 sati. Jesen počinje kada se Sunce nađe u tzv. omega tački, a proleće kada je Sunce u gama tački.

Ilustracija kako Sunčevi zraci padaju na Zemlju na dan jesenjeg ekvinocija:

U trenutku početka jeseni Sunce će se nalaziti u sazveđu Devica, dok će mu tu društvo praviti Saturn i Merkur. Mars će bitu u sazvežđu Vaga, dok će Venera biti u sazvežđu Rak, a Mesec u sazvežđu Strelac.

Planete za koje nam je noću potreban neki optički instrument da bi ih videli, Neptun i Uran, nalaziće se i sazežđu Vodolija i sazvežđu Ribe.