U nastavku serije članaka o astronomiji stigli smo do meni najdraže planete – Jupiter. U ostalim tekstovima sam se trudio da ne zalazim previše u detalje da bi amatersku astronomiju približio i onima koji će tek uploviti u njene vode. Nadam se da sam bar delimično uspeo u tome. Sledeći tekstovi prethode ovom:

– Astronimjija I – Uvod

– Astronomija II – Zemlja

– Astronomija III – Venera

– Astronomija IV – Mars

– Astronomija V – Merkur

JUPITER

Jupiter je, po redu, peti kamen od Sunca, ako se za njega može reći kamen! Zašto? Videćemo kasnije. Ko želi da se bavi posmatranjem nebeskoh tela, posle Meseca, ova planeta je najbolji objekat za posmatranje. Prvi pravi pogled ka njoj je uputio Galileo Galilej svojim durbinom i tada došao do zaključka da se ne okreće sve oko Zemlje, ugledavši 4 velika Jupiterova satelita kako kruže oko njega. I sada je doživljaj videti ih, a koliko je bilo njegovo oduševljanje, mogu samo da zamislim. Imena ova 4 satelita su sledeća: Evropa, Kalisto, Ganimed i Io.

Od planeta, jedino sjajnija na nebu je Venera. Međutim, ona nije previše zanimljiva za posmatranje, jer se osim njenih mena (kao kod Meseca) ne može videti ništa drugo, jer njenu površinu prekrivaju gusti oblaci vodene pare i sumporne kiseline. Ukoliko imate neki bolji dvogled, preporuka 50×7, možete još u prvoj vedroj noći da uživate.

Navešću neke karakteristike Jupitera. Poznato je da je on najveća planeta u našem Sunčevom sistemu i kada pomnožimo zbir masa svih planeta sa 2,5 dobićemo Jupiterovu masu. Ogromna planeta, ali je teleskop Kepler u našoj galaksiji otkrio planete koje su više puta veće od njega. Zapanjujuće, ali lako moguće jer nije naše Sunce centar Svemira kako bi tumačili astrolozi.

Oko Sunca obiđe za 11,86 godina, dok se oko svoje ose okrene za 9h 55 m 30 s oko polova, a na ekvatoru taj period malo manji, odnosno brzina rotacije malo veća. Ovde se možemo vratiti na početak teksta i odgovoriti zašto za Jupiter ne možemo reći kamen?! Razlika u brzini rotacije  delova Jupitera, od ekvatora ka polovima, uslovljena je agregatnim stanjem u kome se nalazi ova planeta. Za razliku od unutrašnjih stenovitih i gustih planeta, Jupiter je prva spoljašnja gasovita planeta, koja ima (po nekim ispitivanjima) čvrsto jezgro mase oko 20-ak zemljinih.

Njegovu atmosferu 99% čine molekularni vodonik i helijum, a svega 1% ostalih elemenata. Gustina mi je skoro 5 puta manje od Zemljine, dok je masa 317 Zemljinih. A zbog velike brzine rotacije spljoštenost na polovima je  6,5%. Poluprečnik na ekvatoru je 71400 km.

Raličite boje slojeva atmosfere na površini Jupitera uslovljene su hemijom atmosfere i zavise od dominantnih hemijskog elementa ili jedinjenja u određenom sloju. Pretpostavlja se da žutu i crvenu boju daje sumpor i njegova jedinjenja i sl.

Jupiter je do skoro krasila poznata Jupiterova pega, ali je pre nekoliko meseci jednostavno isčezla. Verovatno je došao kraj 300 godina dugoj oluji koja je jurila površinom Jupitera.

Magnetno polje Jupitera je više hiljada puta snažnije od Zemljinog. Njegovo delovanje se opaža na nekoliko desetina miliona kilometara od površine. Ovo magnetno polje stvara prelepe aurore na Jupiteru.

Naš opstanak je, kako se pokazalo izučavanjem Sunčevog sistema, mnogo puta bio doveden u pitanje. Ipak, zahvaljujući ovom gasovotom džinu i njegovoj gravitaciji i položaju, mnoga nebeska tela (asteroidi i komete) koji su bili upućeni nama, skretali su sa svoje putanje zahvaljujući Jupiteru. I danas nebeska tela često udaraju u ovu planetu. Neki udar se zabeleži, a neki od njih prođu neopaženo.

Više o nekim udarima:

https://svemir.wordpress.com/2009/10/08/157/

https://svemir.wordpress.com/2010/08/23/ponovo-udar-u-jupiter/

Nastaviće se…