Za sve one koji nisu bili u mogućnosti da isprate moje predavanje o Mesecu, prepričaću. Nije moguće sve napisati ovde, ali nadam se da će uspeti da izdvojim sve najbitnije detalje u narednih nekoliko tekstova.

Kako je sve počelo u ovom našem delu galaksije zvanoj Mlečni put?

Poznato je da je Sunce zvezda druge generacije. Pre Sunca postojala je zvezda koja svoj život završila u najdramatičnijem događaju u

poznatom Svemiru – supernovi. Od ostataka te zvezde, nakon supernove, vremenom se formirao Sunčev sistem. Oko tek formiranog protosunca, polako su počele da se formiraju planete, od istog materijala, ali pod različitim uslovima. Sve se to dešavalo pre više od 4,6 milijardi godina.

Ono što bi nas zanimalo u ovom slučaju jeste Da li se i Mesec formirao tada?

Prema važećoj teoriji, kojoj u prilog idu mnoge činjenice, Mesec nije nastao tada. Broj većih nebeskoh tela je u početku bio mnogo veći, ali se vremenom u Sunčevom sistemu stvarao red, a red se i danas uspostavlja.

Mladoj Zemlji je na svojoj orbiti oko Sunca put preseklo telo deset puta manje mase od nje, možda veličine Marsa. Sudar nije bio direktan, jer bi u tom slučaju Zemlja pretrpela znatno veću štetu, a možda čak i uništenje. Nakon tog sudara deo materijala je bio odbačen u Svemir, a deo je Zemljinom gravitacijom sačuvan u Zemljinoj orbiti. Od tih ostataka se, nakon nekoliko stotina miliona godina formirao Mesec, a gravitacija je najzaslužnija za to, baš kao i za formiranje i evoluciju čitavog Svemira.

Međutim, tada Mesec nije bio onakav kakav je danas. Bio je mlad i ključao je poput vulakana. Površinska temperatura je bila visoka baš kao i temperatura lave na Zemlji. Temperaturu su posebno podizali udari lutajućeg svemirskog prirodnog otpada – asteroida. Pri svakom udaru asteroida oslobađa se velika količina energije, a takvih sudara je dnevno bilo više hiljada. Vremenom se otpad smanjivao, kao i udari i površina Meseca je počela da se hladi i on je polako dobijao izgled kakav danas poznajemo.

Danas na površini Meseca, koja je okrenuta nama vidimo neka tamnija područija, a nazivamo ih “morima”. Naravno, to nisu mora, već mesta udara manjih nebeskih tela koja su ostavila kratere, a te kratere je ispunila magma koja se nalazila ispod površine mesečeve kore. Magma je na tim mestima našla put do površine jer je baš tu kora bila manje debljine. Manjoj debljini kore doprinosi i gravitacija Zemlje, tako da je mesečeva kora tanja na strani okrenutoj Zemlji, a deblja na suprotnoj strani. Na drugoj strani Meseca ne postoje “mora”.

Bilo je ovo ukratko o trenutno važećoj teoriji o nastansku Meseca, ali se pre nekoliko Meseci pojavila nova i jako zanimljiva teorija, ali ona će još dugo morati da se naučno proverava da bi postigla stabilnost kao trenutno važeća teorija, ako ikad bude i blizu toga. Na kraju ovog teksta možete pogledati video u kome je objašnjena suština ove nove, još neproverene, teorije.

Kako se Mesec kretao nakon svog nastanka?

Mesec je nekada bio znatno bliži Zemlji i znatno jačom gravitacionom silom delovao na nju, baš kao i Zemlja na Mesec. Dan na Zemlji je u početku trajao oko 5 časova. Vremenom se Mesec udaljavao, a Zemljina rotacija usporavala, da bi danas dan na Zemlji iznosio skoro 24 časa. I sada se Mesec udaljava od nas i to 3,8 cm godišnje. Ne brinite, neće biti primetnih razlika barem milijardu godina.

Mesečeva putanja oko Zemlja iznosi oko 2,4 miliona km i ona je eliptična. Mesečeva brzina na njoj nije jednaka na svim njenim delovima i kao i kretanje ostalih planeta i satelita, pokorava se Keplerovim zakonima (mala napomena – Keplerovi zakoni jednako važe za kretanje planete oko zvezde, kao i za kretanje satelita oko matične planete):

Prosečna brzina Meseca iznosi mešto malo više od 1 km/s. Nekada se kreće malo brže, a nekada malo sporije. To je upravo uzrok Mesečevog kašnjenja na nebu iz dana u dana. Dok mi zajedno sa Zemljom napravimo pun krug od 360 stepeni, Mesec na svojoj putanji pređe 13 stepeni. Kada se vratimo u istu tačku Mesec će od nje biti udaljen nekih 13 stepeni, a Zemlji potrebno da ga stigne od 20 minuta do sat i po vremena, zavisno od brzine. Znači, ako se Mesec, recimo, večeras pojavi iznad istočnog horizota u 20h, sutra će zakasniti od 20 minuta pa do sat i po vremena…prosečno oko 50 minuta.

Zbog eliptične putanje ne razlikuje se samo brzina već i njegova udaljenost. Kada je Mesec najbliži Zemlji, odnosno kada je u perigeju prosečna udaljenost iznosi 363 000 km, dok najveća udaljenost iznosi prosečno 405 000 km i tada je u apogeju. Opet se naglašava prosečna vrednost, jer se Mesec nekada udalji i preko 406 500 km, ali zna i da nam priđe na bliže od 357 000 km – takozvani Super mesec, o kome su mediji podigli paniku među stanovništvom u martu mesecu ove godine. Bilo je reči da će Super Mesec izazvati zemljotrese na Zemlji i druge katastrofe…još jedna zanimljiva pojava koja povećava čitanost dnevne štampe, ukoliko se postavi što spektakularniji naslov… Nažalost, mali broj ljudi koji nisu sigurni u tačnost novinarskih iskaza imaju potrebu da takve vesti provere na pravim mestima i vide da takve vesti nemaju za cilj tačnost informisanja, već veći broj čitačlaca.

Na sledećem linku možete pratiti kada je i koliko Mesec udaljen od Zemlje, kao i kada je u fazi mladog ili punom Meseca:

Lunar Perigee and Apogee Calculator

>>>>Nastaviće se…

O najnovijoj teoriji: