Ukratko o nafti

Nafta je po hemijskom sastavu smeša raznih organskih jedinjenja. Njeno organsko poreklo potiče od dugog vremenskog procesa taloženja biljnog i životinjskog materijala u zemlji, pod uticajem pritiska i toplote. Sve ovo je dovelo do nastajanja ugljovodonika koji su glavni sastojci nafte. Primetno je da najviše nafte ima na najosunčanijim delovima planete (recimo,oko ekvatora…). Što je nafta dublje u zemlji veći je pritisak, tako da pri bušenju može doći do naglog izbijanja nafte i gasa. Dubina slojeva nafte može biti različita i kreće se od nekoliko metara do više od 5 km.
U početku su bušenja rađena nasumice, ali su se kasnije počela sprovoditi istraživanja sastava tla. Geološka i geofizička istraživanja pomoću dubinske sonde prvo daju potrebne informacije o geološkoj strukturi podzemnih slojeva, pa se tek na osnovu dobijenih rezultata odredjuju dalji postupci.
Ona je najvažniji izvor organskih jedinjenja u prirodi i na njoj se zasnivaju razne grane hemijske industrije.
Medjutim, kako se može naći u raznim delovima sveta, samim tim se malo razlikuje i njen sastav.
Postoje tri osnovne komponente koje čine sastav nafte:
1. Alkani
2. Cikloalkani
3. Aromatični ugljovodonici
Alkani su grupa ugljovodonika sa maksimalnim brojem vodonikovih atoma u molekulu, a takodje su najjednostavnija organska jedinjenja. Opšta formula alkana je:
CnH(2n+2) – n je broj ugljenikovih atoma
Cikloalkani su takodje ugljovodonici kod kojih su sp3 hibridizovane orbitale vezane u zatvorenom nizu ili prstenu. Njihova opšta formula je:
CnH2n – n je broj ugljenikovih atoma
Aromatični ugljovodonici pripadaju grupi organskih molekula u čijem sastavu je zastupljena karakteristična struktura šest ugljenikovih atoma vezanih u prsten. Najpoznatiji aromatični ugljovodonik je Benzen.
U nafti se nalazi još i sumpor, kiseonik i azot.
Ovo su bile neke od hemijskih osobina. Po fizičkim osobinama nafta je uljana tečnost zatvoreno mrke boje. U njoj se nalaze gasoviti, tečni i čvrsti ugljovodonici. Gasoviti ugljovodonici izbijaju iz zemlje i oni ustvari predstavljaju prirodni gas.
Nafta predstavlja glavni izvor za dobijanje goriva za motore sa unutrašnim sagorevanjem, maziva, alkohola, organskih kiselina…
Najvažniji način prerade nafte je frakciona destilacija.
Benzinska frakcija je tečni destilat sa tačkom ključanja od 150 stepeni C. Iz nje se dobijaju razne vrste benzina koje se koriste kao goriva za motore SUS i kao organski rastvarači.
Pored ovog načina prerade, benzin se može dobiti i postupkom koji se naziva kreking. Kreking se zasniva na principu cepanja teških molekula ugljovodonika sa visokim tačkama ključanja, na lakše molekule ugljovodonika sa nižim tačkama ključanja.
Prema nekim procanama nafte će biti još 30-ak godina. Zato je potrebno naći neku vrstu alternativne energija koja će je zameniti, a pri tome voditi računa o životnoj sredini. Tu su energija Sunca, vetra, vode, nuklearna energija…ali nijedna nije adekvatna zamena za naftu. Barem ne na sadašnjem nivou tehnologije.
Najveći proizvođač nafte je Saudijska Arabija, zatim sledi Rusija, pa Amerika…


Geopolitička moć pojedinih zemalja zavisi od nafte. takođe i svetske krize su posledica primene sile raznih zemalja da bi ostvarile kontrolu nad nalazištima nafte.

Slike su preuzete sa sledećih adresa (odozgo na dole):

Slika 1: http://www.b92.net

Slika 2: http://www.agencijaspektar.com

Slika 3: http://www.upload.wikimedia.org

Slika 4: http://www.delo.si

13 thoughts on “Ukratko o nafti

  1. Hteli mi ili ne, ako se ove stipse od političara ne uključe u razvijanje alternativnih energija, ne gine nam u budućnosti nekoliko nuklearnih elektrana u blizini. A s obzirom da ih ne zanima nauka, već samo njihov dzep, biće dosta dvoglavih krava na pašnjacima. 😉
    Nisu mogli da izfinansiraju jedini pravi naučni časopis kod nas “Astronomija”, šta dalje da vam pričam.
    Za sve se politika pita, hteli mi to ili ne.

  2. Gagi

    Živeli su ljudi i pre upotrebe nafte. Sada ne žele da se odreknu luksuza i potpuno ih razumem. Ali, kao pravi zavisnici, dovoljno su slepi, pohlepni i nestrpljivi da bi napravili korak dalje.
    Postoji gomila izvora energije, ali samo se određeni koriste; pre svega zbog koristi određenog kruga ljudi.
    Isto tako postoji i gomila ušteda.
    Evo primera:
    Plazma TV. Trenutno taj TV troši besmisleno mnogo energije, a LCD podržava isti kvalitet slike (jer trenutno nema potrebe za boljim kvalitetom koji bi podržavao plazma TV). Ali, stvar je prestiža, i onog “mi smo razvijeni zapad, mi imamo plazma TV”

  3. Sve tekstove koje preuzimam (ili slike) ja to i navedem na kraju određenog teksta. Bilo da li je u pitanju neki sajt ili knjiga. Dosta je potrebno voditi računa o autorskim pravima.
    PS.
    Pošto je tebi geologija jača strana, dobro bi bilo da se neki tvoj tekst nađe na ovom blogu, a i mene geologija veoma zanima?

  4. Vedran

    Dobar tekst. Ne znam odakle si ga preuzeo, Ležišta mineralnih sirovina su dosta izučena u geološkom smislu, mada se njima dosta bave i rudarski stručnjaci.

    Što se potrebe za određenim resursom tiče, to zavisi od tehnološkog razvoja i geografskog položaja zemlje. Ne može svaka zemlja da zameni energiju fosilnih goriva nekom drugom. Alternativni izvori energije mogu da umanje potrošnju određenog resursa ali ne da ga zamene. Bar ne još. Neki stručnjaci tvrde da samo nuklearna energija može da obezbedi dovoljnu količinu energije za potrebe rastuće populaciije, koja bi mogla da zameni ugalj i gas, recimo. Dobrodošli u još jedan Černobilj.

    Poenta je da je energija potrebna i “izvor” te energije mora da se eksploatiše i prevede u koristan oblik energije. Sama eksploatacija i “rafinacija” je nužno zlo, jer zagađuje sredinu.
    Najveća krivica leži samo na korisnicima, ljudima. U Američkoj državi Virdziniji “zeleni” se bore da obustave površinsku eksploataciju uglja. Svesni su oni da im ugalj treba ali bi hteli da se pređe na podzemnu eksploataciju, koja manje zagađuje sredinu i degradira teren. Ovaj problem je bio deo studije rađene na nekom rudarskom faksu u Americi koja je pokazala porast cene koštanja kWh električne energije zbog veće cene podzemnog otkopavanja i manjak rovnog uglja za potrebe grejne mreže u toj i okolnim državama. Autor studije je prokomentarisao da bi se “zeleni” verovatno prvi pobunili kad bi videli novi račun za struju i grejanje 😀 .

  5. Gagi

    I najplemenitija stvar se može zloupotrebiti.
    Sa stanovišta medicine, verujem da ako nekome baš bude trebala ta tehnologija da bi preživeo onda je rizik nula (jer, ionako je mrtavbez toga).
    Slično je i za ostale stvari, ako je došlo do toga da bude “kada nam nema druge”, neumesno je reći rizično je.

  6. Gagi

    Nafta je najveće nužno zlo koje je pogodilo planetu. I, u ekološkom, i u ekonomskom, i u svakom drugom smislu.
    Ljudi su toliko bili zaslepljeni lakoćom sa kojom su dolazili do nje, da su totalno zanemarili druge izvore energije.
    Sada kao pokušavaju sa vetrom i sl.
    Trebalo bi malo mnogo više da se ulaže istraživanje svemira, nano-tehnologije itd.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s