Podrhtavanje tla nastaje zbog oslobađanja energije u nekom delu Zemljine kore ili u pukotinama u zemlji. Energija koja se oslobodi se prenosi putem talasa na razne delove Zemlje i tada može doći do pucanja u litosferi, podrhtavanja i pomeranja tla – i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu.
Podrhtavanje Zemlje nije nikakva posledica nezadovoljstva Posejdona ili drugih bogova, vec prirodna pojava života Zemlje, a zbog neuravnoteženih unitrašnjih i spoljasnjih sila Zemlje.
Sakupljanje energije traje do kritične tačke, a kada se energija posle kritične tačke pokrene iz  zemljotresa, sila se prenosi na druga mesta, a najviše na epicentralnu oblast (oblast na površini Zemlje gde se oseća najjači talasni udar). Dakle, energija se oslobađa iz hipocentra (mesto u dubini zemlje gde je oslobađanje energije nastalo) i tada nastaje glavni udar koji najviše pogadja epicentralnu oblast, a zbog prirode širenja talasa može da se oseća veoma daleko od epicentra. potresi koji se javljaju posle glavnog udara su manje opasni i predstavljaju fazu stišavanja tla.
Zemljotresi mogu biti prirodni i vestački, a dele se na:
1. Tektonske
2. Vulkanske
3. Padinsko-urvinske
4. Veštačke
Tektonski zemljotresi su najčešći (oko 90%) i najjači. Najčešće se javljaju kao posledica poremećenih odnosa blokova duž razloma u litosferi. Sto je raspon pomeranja blokova veći i zemljotres je brži, jači i razorniji.
Vulkanski zemljotresi nastaju kao posledica kretanja magme. Magma je u Zemlji izložena jakim pritiscima i visokim temperaturama, praćena gasovima i vodenom parom, istovrmeno vrši uticaj na okolne stene, kada se oslobađaju ogromne količine energije. Magmatska kretanja se lokalizuju na prostor oko vulkana (nekoliko desetina kilometara), što pokazuje njihovo usko delovanje i da su mnogo slabiji od tektonskih. Njima po ucestalosti pripada oko 7%.
Padinsko-urvinski zemljotresi nastaju u delovima Zemljine kore gde postoje šupljine, pećine i drugi prazni prostori. Kada dodje do urušavanja tih praznih prostora nastaju potresi koji se prenose na površinu zemlje. Pripada im oko 3% svih zemljotresa.
Veštački zemljotresi su najčešći u oblastima miniranja i eksplozija u Zemljinoj kori, a koja u vezi sa radovima na npr. površinskim kopovima nekih rudnika. Zatim nastaju prilikom odrona zemljišta i podzemnih prostorija u kojima se radi.

Kotišćena literatura: “Osnovi geologije” – dr Predrag Nikolić, Beograd, 1997

Slika: http://www.banjalukalive.com