Zapadno nebo je ovih dana zanimljivo isključivo zbog planete Merkur. Ova planeta, za razliku od Jupitera, Saturna i Venere, se ne može videti

Upoznajmo noćno nebo

Upoznajmo noćno nebo (klikni i pročitaj tekst)

tako često.

Večeras će svega 3-4 % Mesečeve površine biti obasjano Suncem, pa će ovako jedva primetan Mesečev srp pomoći u pronalaženju planete Merkur na zapadnom noćnom nebu.

Sunce će Večeras zaći u 20:06 i pola sata nakon toga je najbolje potražiti Merkur i Mesečev srp. Iznad njih će se nalaziti i sjajni Jupiter i biće najsjajnije nebesko telo na nebu u to vreme.

Jupiter i Merkur će se nalaziti u sazvežđu Blizanci, dok će se Mesec nalaziti u sazvežđu Orion koje je sada sa zalaskom Sunca većinom ispod horizonta i nećemo ga moći posmatrati narednih nekoliko meseci.

Magnituda Merkura biće 1,13, a Jupitera -1,45. Dakle Jupiter će biti znatno sjajniji od Merkura.

Untitled

foto: Stellarium

MERKUR

Merkur je od oktobra 2006. godine i zvanično najmanja planeta u Sunčevom sistemu. To je godina u kojoj je Pluton dobio status patuljaste planete.  Zbog svoje blizine Suncu veoma je teško posmatrati ovu planetu.

 

Međutim, iako je najbliža Suncu nije i najtoplija. Venera je toplija od njega. Na Merkuru je razlika izmedju noćnih i dnevnih tmperatura veoma velika. Najniže temperature dostižu -180 °C, a naviše dostižu 430 °C. Prosečna udaljenost od Sunca iznosi 59 miliona kilometra. U perihelu iznosi 46, a u afelu 70 miliona kilometara. Prečnik mu iznosi 4880 km, tako da postoje i neki prirodni sateliti u Sunčevom sistemu koji su veći od njega. Što se tiče gustine Merkuru pripada drugo mesto, jer je od 8 planeta najgušća Zemlja. Većinu unutrašnjosti Merkura čini njegovo jezgro, tako da je spoljašnji sloj relativno tanak.

Njegova površina je poput Mesečeve prekrivena kraterima koji su posledica udara manjih nebekih tela kao što su asteroidi, komete i sl.

Krateri na Merkuru

Venera i Merkur su jedine planete u našem zvezdanom sistemu koje nemaju prirodne satelite. Ali u odnosu na gustu Venerinu atmosferu, Merkur ima veoma retku atmosferu. Praktično se može reći da je i nema, jer se sastoji od atoma koji su odbijeni sa njene površine pomoću Sunčevog vetra. Ti atomi veoma brzo odlutaju u otvoreni Svemir zbog veoma visoke temperature Merkurove površine.

Posmatranje Merkura je veoma otežano. Razlog je taj što se nalazi veoma blizu Sunca i može se videti u sumrak i pred svitanje i to veoma nisko na horizontu gde svetlost mora da prođe kroz najgušće slojeve atmosfere Zemlje.

U 19. veku astronomi su primetili da je merkurova orbita veoma promenljiva i smatrali su da bliže Suncu postoji još jedna planeta koja ometa orbitiranje Merkura. Tu potencijalnu planetu su nazvali Vulkan. Taj naziv verovatno potiče od toga da su mislili kako je temperatura na njoj veoma visoka i da je površina delimičmo u obliku vrele kaše.Možda kao nekada u prvim danima nastanka naše planete. Međutim takva planeta nikada nije otkrivena, a odgovore na problem promenljive orbite dala je opšta teorija relativnosti.

Merkur još uvek nije dovoljno istražen, tako da će buduća istraživanja i misije upućene ka ovoj planeti dati još odgovora.