Za sve one koji slučajno ili namerno ne spavaju 18. avgusta pre izlaska Sunca biće u mogućnosti da posmatraju veoma blizak susret dve najsjajnije planete na našem nebu, Venere i Jupitera. Najbolje vreme za posmatranja biće između 4:30 i 5:00, a pogled usmeriti prema severoistočnom delu jutarnjeg neba. Ovaj susret je naravno vidljiv golim okom.

Konjukcija predstavlja bliski prividni položaj dva (ili više) nebeskih tela na nebu, kada se posmatra sa Zemlje.

Prividno rastojanje između ovih planeta iznosiće manje od pola stepena. Na slici ispod deluje kao da se stapaju u jednu “zvezdu”, ali ipak videće se jasno, odvojeno ali dovoljno blizu za uživanje u posmatranju i fotografisanju. Konjukcija dve planete je česta pojava, ali nije često da je ovako malo prividno rastojanje.

Više o susretima planeta ovog meseca možete pročitati >>>> ovde.

O Jupiteru:

Jupiter je, po redu, peti kamen od Sunca, ako se za njega može reći kamen! Zašto? Videćemo kasnije. Ko želi da se bavi posmatranjem nebeskoh tela, posle Meseca, ova planeta je najbolji objekat za posmatranje. Prvi pravi pogled ka njoj je uputio Galileo Galilej svojim durbinom i tada došao do zaključka da se ne okreće sve oko Zemlje, ugledavši 4 velika Jupiterova satelita kako kruže oko njega. I sada je doživljaj videti ih, a koliko je bilo njegovo oduševljanje, mogu samo da zamislim. Imena ova 4 satelita su sledeća: Evropa, Kalisto, Ganimed i Io.

Od planeta, jedino sjajnija na nebu je Venera. Međutim, ona nije previše zanimljiva za posmatranje, jer se osim njenih mena (kao kod Meseca) ne može videti ništa drugo, jer njenu površinu prekrivaju gusti oblaci vodene pare i sumporne kiseline. Ukoliko imate neki bolji dvogled, preporuka 50×7, možete još u prvoj vedroj noći da uživate.

Više >>>>ovde.

O Veneri:

Posle naše planete možemo da kažemo nešto i o njenoj bliznakinji (po dimenzijama i masi).

Planeta Venera je najsjajnije nebesko telo koje možemo videti sa Zemlje, posle Sunca i Meseca. Na nebu se vidi kao najsjajnija “zvezda” u večernjim satima i tada je nazivaju Večernjača, a takođe se vidi i u jutarnjim satima sve do izlaska Sunca, a tada je nazivaju Zornjača.  Kod nas je poznata i pod imenom Zvezda Danica. Još kao klinac prvo sam čuo za Danicu, a tek mnogo kasnije za ostale njene nazive.

Druga je planeta po udaljenosti od Sunca, posle Mekura. Po dimenzijama i masi veoma podseća na Zemlju. Prečnik joj iznosi oko 12 100 km, a gustina 4,869×10²⁴ kg.  Njena atmosfera je za nama poznate oblike života smrtonosna, ako izuzmemo mogućnost da možda neki ekstremofil opstane tamo. Pretežno se sastoji od ugljendioksida oko 95%, kiseonika oko 3%, dok ostatak čine sumpordioksid, vodena para i još neki elementi. Mogu se naći u višim slojevima atmosfere i kapljice Sumporne kiseline.

Više >>>> ovde.