Na pragu smo sledećeg godišnjeg doba – jeseni. Taj prag predstavlja prividni susret Sunca i nebeskog ekvatora (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu). U trenutku kada Sunce u svom prividnom kretanju naiđe na nebeski ekvator i preseče ga, iz pravca severa ka jugu, počinje jesen.

Kod nas ove godine jesen stiže 23. septembra u 03:54 h, a završava se 21. decembra u 23:22 h. Međutim, može da se dogodii da se početak jeseni odloži i za 24. septembar, ali i da početak bude 22. septembra. Istovremeno na južnoj zemljinoj polulopti počinje proleće.

Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij. Sunce tada izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu.Takođe postoje letnji i zimski solsticaj, odnosno početak leta i zime kada je Sunce najviše na nebu i dan najduži, odnosno kada je Sunce najniže na nebu i kada je dan najkraći.

U trenutku ekvinocija Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom u odnosu na Zemljin ekvator i na taj način sunčeva svetlost ravnomerno obasjava čitavu planetu. Na taj način se obezbeđuje da trajanje dana i noći tog dana bude skoro jednako, odnosno približno po 12 sati. Približno jer zbog prelamanja svetlosti kroz Zemljinu atmosferu nisko na horizontu ipak imamo malo više dnevne svetlosti, odnosno vidimo Sunce a da se ono još uvek nije pojavilo iznad horizonta.

 

Jesen počinje kada se Sunce nađe u tzv. omega tački, a proleće kada je Sunce u gama tački.

Ilustracija kako Sunčevi zraci padaju na Zemlju na dan jesenjeg ekvinocija:

U trenutku početka jeseni Sunce će grejati suprotnu stranu planete od nas, dok će Mesec star 12,8 dana biti bukvalno na zalasku na zapadnom horizontu i biće u sazvežđu Vodolija zajedno sa planetom Neptun.