Ozonska rupa svake godine sezonski raste i smanjuje se iznad Antarktika, a ove godine njena veličina je približna veličini koju bi zauzela tri Brazila. Nije najveća ozonska rupa ikada uočena, ali pripada grupi najvećih.

Snimci satelita Copernicus Sentinel-5P Evropske svemirske agencije (ESA) pokazuju da je ozonska rupa 16. septembra 2023. godine dostigla površinu 26 miliona kvadratnih kilometara. Ozonska rupa je svoj maksimum dostigla 2000. godine kada je izmerena površina iznosila 28,4 miliona kvadratnih kilometara.

Ozon je prirodni gas. U stratosferi postoji sloj ozona koji nas štiti od štetnih UV zraka. Međutim, 1985. godine je u ovom sloju otkrivena rupa, odnosno smanjena koncentracija ozona koja je kasnije povezana sa ljudskim aktivnostima. Poseban uticaj na ozonski omotač imaju brom, hlor i freoni (hlorfluorougljovodonici). Zanimljiva je i činjenica da jedan molekul hroma u stratosferi može da razbije više hiljada molekula ozona pre nego što nestane iz stratosfere (wikipedija).

Svoj maksimum ozonska rupa dostiže septembra i oktobra, a za ovaj ovogodišnji skok veličine ozonske rupe krivi se erupcija vulkana Hunga Tonga koja se dogodila januara 2022. godine. Ta erupcija je u stratosferu unela velike količine vodene pare koja je mogla da dovede do formiranja polarnih stratosferskih oblaka gde freoni mogu da reaguju i ubrzaju oštećenja ozona. To su ustvari sedefasti oblaci sa prelepim bojama koji nastaju na visinama od 15 do 20 km. Iako su prelepih boja pojava ovih oblaka upućuje na uništavanje ozonskog omotača. (videti sliku na vrhu)

Ipak, bez obzira na rast ozonske rupe ove godine ona se u celini smanjuje i na osnovu Montrealskog protokola i smanjenja gore pomenutih supstanci predviđa se da će ozonski omotač dostići svoje normalne vrednosti do 2050. godine.

___________________________________________

Izvor slike na vrhu: cloudatlas.wmo.int