Sazvežđe Orion je sigurno najlepše sazvežđe ne samo na zimskom nebu, već i kada ga uporedimo sa svim ostalim sazvežđima severnog neba. Posmatranje Oriona je prava poslastica kako onih koji bi da uživaju samo u astronomskom posmatranju, tako i ljubitelja astrofotografije. Sjajne zvezde u ovom sazvežđu su ono što ga čini posebnim i lako primetnim na nebu, kao i veliki deo neba koji ono zauzima.

Glavne zvezde ovog sazvežđa su:  

• Betelgez
• Rigel
• Bellatrix
• Saiph

Tu su je i nezaobilazan Orionov pojas:

• Alnilam
• Alnitak
• Mintaka

Iz zvezde Bellatrix se pruža Orionova zamišljena leva ruka koja drži podignut štit, dok se iz zvezde Betelgez podiže njegova desna ruka. Ispod Orionovog pojasa, koji čine tri gore navedene zvezde, nalazi se Orionov mač koji se u dobrim posmatračkim uslovima sastoji od 3 svetle tačke u nizu. Upravo na tom mestu, odnosno ispod Orionovog pojasa se nalazi jedan od napopularnijuh objekata za posmatranje – maglina M42, zajedno sa M43. M42 i M43 se spajaju u jednu maglinu, koja je istovremeno i najsvetlija difuzna maglina, a zbog bogatog sadržaja gasa i prašine ova maglina je veliko porodilište zvezda. Vidljiva je golim okom kao jedna od zvezda u Orionovom pojasu. Čak i običan dvogled doprinosi velikom uživanju tokom posmatranja, dok se amaterskim teleskopima mogu videti, plavo-zelena i bela boja.  Udaljena je od nas oko 1600 svetlosnih godina. Sa punim pravom nosi ime Great Nebula in Orion. Danas se čak i telefonom mogu napraviti sjajne fotografije M42.

Biser Oriona je svakako zvezda Rigel, najsjajnija u ovom sazvežđu. Iako je udaljena preko 770 svetlosnih godina šesta je najsjajnija zvezda na nebu. Za njenu plavo-belu boju zaslužna je površinska temperatura od 11 000 K (Sunce oko 5 500 K). Rigel je sistem koji čine tri zvezde: Rigel A je glavna komponenta, plavi superdžin, dok su Rigel B i Rigel C zvezde veće od Sunca.

Desno od ove zvezde može se fotografisati  Glavu veštice (Witch Head nebula) koja nije vidljiva golim okom. Refleksiona je maglina koja reflektuje svetlost baš zvezde Rigel. Može se fotografisati, ali je i to težak zadatak. Bledunjava je i reflektuje više svetlosti u plavom spektru, pa bi kod fotografisanja kroz teleskop dobrodošao foto filter protiv svetlosnog zagađenja ili koji propušta više svetlosti u plavom spektru.

Njen položaj možete videti na slici na dnu teksta.

Sledeći zanimljiv objekat je tamna maglina Konjska glava. Ime je dobila po delu koji ima jasan oblik Konjske glave. Taj deo, odnosno oblak prašine, se nalazi ispred magline IC 434. Sama Konjska glava je veoma teško uočljiva i u amaterskim teleskopima. Verovatno bi uspeh imali sa teleskopima od 10″ i više. Malo iznad IC434 nalazi se maglina Plamen koja ima službenu oznaku NGC 2024. Udaljenost “Konjske glave” je oko 1500 s.g, a “Plamen” oko 900 s.g. 

Ipak, bez obzira što je maglina Konjska glava teška za posmatranje moguće je videti je na slikama napravljenim običnim dslr ili mirorrles fotoaparatima. Objektivi od 85 mm ili više su dobrodošli.

Ukoliko ne posedujete montažu sa praćenjem nije nikakav problem. Možete fotografisati i sa običnog tripoda. O tehnici takvog fotografisanja možete pročitati na ovoj adresi.

Najlakše je ove magline naći na nebu tako što ćemo prvo naći zvezdu Alnitak u Orionovom pojasu, što je veoma lako. Na slici se vidi maglina Konjska glava ispod zvezde Alnitak, dok se Plamen vidi levo.

S obzirom na popularnost ovih maglina i pažnju koju im poklanjaju astrofotografi zapostavljena je maglina koja u Mesijeovom katalogu ima oznaku M78, dok je službeno – NGC 2068 DG 80. Sa slike se vidi gde se ona nalazi u odnosu na maglinu Plamen i Konjska glava.

Najpoznatija zvezda ovog sazvežđa je Betelgez. Svojom narandžasto-crvenom bojom dominira Orionom, a najpoznatija je po tome što se “uskoro” očekuje njen kraj kao supernova. Kada se kaže “uskoro” misli se na vremenski interval od sada pa do milion godina. Moguće je da se tako nešto već desilo, a mi samo čekamo da svetlost eksplozije stigne do nas. Kroz manje teleskope se vidi odlično, baš zbog svoje veličine i boje.

Ovo su bili ukratko najzanimljiviji objekti koji se mogu posmatrati manjim instrumentima u sazvežđu Orion. Na poslednjoj slici se vidi sva lepota ovog sazvežđa sa dugim ekspozicijama i korišćenjem astro filtera (ne znam sve podatke o fotografiji, kao ni autora)