Svako ko se u Srbiji zaposli, a da nije imao nikakvu vezu ili ponudio odredjenu sumu novca (ne krivim nikoga za takve stvari, jer je posao bitna stvar i svako mora da se snalazi), imao je neverovatnu sreću. Malo je verovatno da neka firma zaposli nekoga ko se na konkursu i razgovoru najbolje pokazao, ali ima i takvih, mada u promilima. Korupcija je tolika da su ljudi prinuđeni da pristupe nekoj političkoj stranci da bi se zaposlili, ali i tada često bivaju izigrani zbog lažnih obećanja. Ali to svi znaju, pa da skratim. Hteo sam samo da navedem nekoliko primera korupcije i sličnih stvari za koje sam saznao ili lično se uverio, ali neću da navodim imena firmi ili bilo kakva imena.

1. Konkurs za komercijalistu na terenu u jednoj firmi u južnoj Srbiji. Prijavilo se preko hiljadu kandidata, jer je konkurs obuhvatao nekoliko gradova, ali ću navesti slučaj samo u jednom gradu, jer za njega sam 100% siguran šta se desilo. Zvali su kandidate na razgovore, pravili budale od njih, sužavali krugove kandidata, pa neke ponovo pozivali i ponovo ih obmanjivali da bi na kraju posao dobio sin jedne od direktora te firme, koji od škole ima 2 velika odmora i nekoliko polupanih automobila..

2. Konkurs za ekonomistu u jednoj vrlo jakoj firmi sa velikim platama. Testiranja su trajala 2 nedelje. Bilo je oko 500 kandidata koji su svakog dana bili izloženi stresu, što zbog testiranja, što zbog jurnjave za poslom. U uži krug su ušli 30 kandidata puni nade. Posao je dobio sin jednog poznatog kardiologa u tom gradu koji je vrlo blizak sa rukovodstvom firme.

3. Ženi koja je radila u jednom institutu stiže napismeno da je dobila otkaz zbog toga što je njeno radno mesto višak i nemaju više potrebe za tim zanimanjem (u pitanju je bio VII – 1 stepen). Nakon nekoliko dana pod lekovima, ta ista žena saznaje da je nakon dva dana na njenom bivšem radnom mestu počela raditi druga osoba sa njenim zanimanjem, koja je bila ćerka kućnog prijatelja direktora instituta. Ovde važi: dok jednom ne smrkne, drugom neće svanuti. Kako je njoj posle bilo, možemo zamisliti samo.

4. Ovo je sada stvarno strašno! Na jednom fakultetu jedna studentkinja koja pred svima nije znala da izračuna jednačinu sa jednom nepoznatom (bukvalno) i koja je imala mizeran prosek (nije neko merilo znanja, ali…) postaje asistent na tom fakultetu kod profesorke koja je u samom vrhu jedne političke stranke u kojoj se nalazi i otac studentkinje. Ostali studenti nisu krili ogorčrnje, ali ko njih pita. Inače, njen otac je čest gost na tom fakultetu. Ima još puno primera, ali je suština ista.

Dokle tako…Nestručni ljudi rade stručne poslove. Fakultetski obrazovani ljudi moraju da rade po kafićima i kioscima da bi opstali i slično.

Jedno je sigurno: Koliko god menjali vlast, opet ista stoka dodje!

Igrajte LOTO… 😦