Jedan od uslova života živog sveta na planeti je vazduh. Ima dve osnovne funkcije: Biološku i proizvodnu.
– Biološka ili primarna funkcija vazduha je da planeti obezbeđuje život, jer sadrži kiseonik koji je neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotisintezu i azot neophodan za sintezu biljnih belančevina. Čoveku je potrebno sedam puta vise vazduha od vode, a deset puta više nego hrane (u težinskom odnosu). Atmosfera je bogata kiseonikom (oko 1/5 od ukupne količine vazduha), ali ga u vodi ima znatno manje zato što se u njoj teško rastvara. Kako je ljudsko telo, kao i tela ostalih kopnenih organizama sastavljeno najvećim delom od vode, to je snabdevanje kiseonikom i njegovo raspoređivanje po organima i tkivu veoma bitno. U industrijski razvijenim zemljama, svaki pojedinac, čiji je prosečni zivotni vek oko 70 godina, udahne oko 300000 metara kubnih vazduha.
– Proizvodna ili sekundarna funkcija vazduha. Pomocu kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja. Sto znači da se prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje troši kiseonik, a danas su to većina proizvodnih delatnosti. Pomoću kiseonika koji se troši pri sagorevanju omogućena je proizvodnja energije.
Vazduh se sastoji od: gasovitih sastojaka, vodene pare i veoma sićusnih čvrstih čestica.
– Gasoviti sastojci (najvećim delom):
Azot (N) – 78,O9%
Kiseonik (O) – 20,94%
Ugljendioksid (CO2) – 0,03%
Ostalih 0,94% čine gasovi kao što su: helijum, argon, kripton, ksenon…
Zagađenost vazduha se naziva aerozagađenje. Pod aerozagađenjem se podrazumeva prisustvo nepoželjnih primesa koje su nastale ljudskom delatnosću, a koje su dospele u vazduh u vidu gasova, pare, prašine, dima…ili su tu dospele iz prirodnih izvora.
Izvori zagađivanja vazduha su mnogobrojni:
– Individualna ložišta
– Kotlarnice i toplane
– Termoelektrane
– Nuklearne elektrane
– Industrijski objekti
– Saobraćaj
– Prirodne pojave
Pojam emisije i imisije:
– Emisija je ispuštanje zagađujućih supstanci iz individualnih i difuznih izvora u životnu sredinu.
– Imisija je koncentracija zagađujućih supstanci u životnoj sredini, odnosno ona koncentracija koju određen objekat ili čovek prima.
Tipične zagađujuće materuje su one koje se javljaju u svakoj urbanoj sredini, a to su: Sumpordioksid, čađ i taložne materije – aerosedimenti.
Za razliku od tipičnih, specifične zagađujuće materije se javljaju samo u određenim oblastima.
Neke od specifičnih zagađujućih materija, a koje se najčešće javljaju: azotovi oksidi, ugljenikovi oksidi, ozon, olovo, fluoridi i vodonik-sulfid.
Pod zagadjenjem vazduha se podrazumeva da je neka zagadjujuca supstanca presla MDK (maksimalno dozvoljena koncentracija), koja je propisana zakonom.
Korišćeni linkovi:
http://www.panoramio.com – Slika 1.
http://www.blogcdn.com – Slika 2.
SVEMIR 
Zagadjen vazduh je postao jedan od glavnih problema koji utice na zdravlje covecanstva. U kuci nekako i mozemo da uticemo na kvalitet vazduha,mi koristimo neki ambilife aparat za ciscenje vazduha,ali pitanje je,sta da radimo kada izadjemo napolje… Kada bismo svi malo poveli racuna o zivotnoj sredini,mozda bismo uticali na kvalitet zivota u tom smislu.
Da, a kada budu vršili invaziju na Zemlju nosiće skafandere da ne bi udisali našu otrovnu atmosferu. I pitaće se kako možemo da živimo u ovom otrovu, a neki od njih će razmišljati na temu “koji su me k**** (ovaj, neki pipak) poslali u ovu zabit na ćošku ove usrane galaksije”
😀
Da znaš. Previše slučajnosti, a toliko zavisne.
Naučnici su se uhvatili za habitacione zone oko drugih zvezda u potrazi za vanzemaljskim životom, pa onda voda, pa kiseonik.
Ako ikad nađu te vanzemaljce, mogu da se kladim da žive u potpuno drugačijim uslovima od nas. Možda udišu helijum! 😉
Ova planeta je skup takvih slučajnosti i anomalija u svemiru, da se zapitam da li je to moguće.
Vazduh je takav i takav, udaljenost Meseca je tolika, Sunca tolika… A, da je makar jedna od tih slučajnosti eliminisana, onda ne bi bilo života na Zemlji