Svetski dan zaštite životne sredine je odredila Organizacija Ujedinjenih Nacije 1972. godine

Sećam se da je 2008. godine ovaj dan obeležavan pod sloganom Emisija CO2 – kako menjati navike! E da je samo CO2 problem!!!

Ovde kod nas uporno samo čiste smeće sa ulica. Mada ima ga dovoljno da sa tim ne bi trebalo da se prestane. Međutim, nikako bre da se odvoje pare iz ministarstva da se malo sredi vazduh i voda, pa i kontaminirano zemljište oko industrijskih kompleksa. Svi medujimi životne sredine su strogo povezani kruženjem materije i energije (ovo i mala deca znaju), tako da samo čišćenje smeća neće pomoći mnogo.

Sve se svodi na nekakvo volontiranje i iskorišćavanje mlade radne snage. Ne kažem da ne treba tako. Treba, ali drugačije kod nas izgleda da ne može. I volontiranje ima granice. Tamo gde treba da se plate stručni ljudi da urade nešto sledi znak STOP! Za njih je poruka jasna: čekajte u zavodu za zapošljavanje i uvenite tamo!

Divljih deponija imamo svuda oko nas, uprkos tolikom uklanjanju otpada. Stiče se utisak da se otpad sakuplja samo kada su kamere uključene i dok ministar govori. Verujem da nije tako, ali taj utisak…

Po hiljaditi put ponavljam da ove poslove kod nas rade nestručni ljudi, ili ako hoćete – ko stigne i ko ima bolju vezu za posao! Stručna sprema nije bitna a ni stepen, zato i samo sakupljamo smeće po ulicama i parkovima, a problem daleko kompleksniji. Ali o tome sam već dosta pisao.

Ovo je ukratko NAJVEĆI problem u očuvanju životne sredine kod nas.

Ako sami ne vodimo računa neće nam mnogo pomoći akcije ministarstva i nevladinih organizacija.