Hokingov pogled u budućnost

Čuveni naučnik Stiven Hoking je upozorio da će ljudi, ukoliko ne započnu kolonizaciju drugih planeta u naredna dva veka, zauvek nestati.

Slavni astrofizičar smatra da je naseljavanje drugih planeta jedina nada da će čovečanstvo postojati još vekovima.

U intervjuu za sajt “Big Think“, Hoking je rekao da veruje u bolju budućnost, ali da su naredna dva veka kritična za opstanak sveta.

“Vidim ogromnu opasnost za ljudsku vrstu. U prošlosti je previše puta naš opstanak dovođen u pitanje. Jedan takav događaj je bila i Kubanska raketna kriza iz 1962. godine. Učestalost takvih slučajeva će se u budućnosti verovatno povećati.

Biće nam potrebno mnogo dobrog rasuđivanja da bi ih uspešno rešili. Ali ja sam optimista. Ukoliko izbegnemo neku katastrofu u naredna dva veka, naša vrsta će biti sigurna i moći će slobodno da se širi svemirom”, izjavio je Hoking.

Naučnik je nedavno izjavio da veruje u postojanje vanzemaljskih oblika života, ali i dodao da bi ljudi trebalo da izbegavaju da stupe u kontakt sa njima, jer ne znaju da li su vanzemaljci prijateljski nastrojeni.
“Ukoliko smo jedina inteligentna vrsta u svemiru, moramo da osiguramo svoj opstanak”, rekao je on, dodavši da onda ne bi trebalo da živimo samo na jednoj planeti.

Hoking je, međutim, upozorio da čovečanstvo ulazi u “izuzetno opasan period”, iako je učinjen veliki napredak u nauci.

“Ljudska populacija sve više raste, kao i korišćenje ograničenih resursa, a povećava se i naša tehnološka sposobnost da menjamo svoju okolinu. Ali naši geni i dalje sadrže sebičnost i agresivne instinkte koji su nam nekada omogućavali da preživimo. Zbog tih osobina će biti teško izbeći katastrofu u narednih 100 godina, a kamoli u hiljadu ili milion godina. Zato je za naš dugotrajni opstanak neophodan odlazak u svemir”, rekao je Stiven Hoking.

Izvor : http://www.blic.rs

5 thoughts on “Hokingov pogled u budućnost

  1. Hej Nedođija, pa upravo je razvoj ljudskog društva uzrokovao naučno-tehnološku revoluciju. Da nije bilo korenitih društvenih promena, prvo tokom renesanse u 15. i 16. veku, a zatim prosvetiteljski talas krajem 18. veka, ko zna da li bi danas uopše razmenjivali ove komentare na Peđinom blogu 🙂 ili bi se okupljali u nekoj pećini i pod okriljem noći skriveni od očiju inkvizicije razmenjivali antikreacionističke ideje 🙂
    Ne postoji kriterijum na osnovu koga se može vagati uspešnost civilizacije, kao i u evoluciji, stvari se jednostavno dešavaju, donekle dirigovano, ali u skladu sa matematičkom verovatnoćom. Da li će novonastale promene opstati je stvar pritiska sredine i kvaliteta tzv. fitness -a koji ta promena poseduje. Primera u društvenim naukama je mnogo, iako naizged stvari nisu tako očigledne kao istina u prirodnim naukama. Npr. komunizam kao društveno uređenje ima (moderne) korene još u renesansi, kao ideja je sazreo u 19. veku, a kao društveni sistem pojavljuje se već početkom 20. veka i propada u istom tom veku baš usled urođenih ljudskih osobina koje su čoveku pomogle u evoluciji da postane najmoćnija vrsta na Zemjli – pohlepa i sebičnost.
    Tako da ne postoje tužne i srećne civilizacije, postoje ljudi i među njima postoje heroji koji iniciraju društvene promene.

  2. mene nesto ne brine velicina ljudske populacije, uz dobru organizaciju, ova planeta moze mnogo vise “nas” da podnese, ono sto mene muci je to da je tehnoloski razvoj jedini razvoj koji u ljudskom rodu postoji!
    sva “primitivna” ljudska drustva su socioloski bolje razvijena i prilagodjena prezivljavanju od nas… nece nas ni jedan tehnicki ili tehnoloski apekt razvoja civilizacije potopiti, nego ne postojanje bilo kakvog drustvenog razvoja… a bez njega je genetski inzenjering vrlo mocno oruzje koje cemo iskoristiti protiv samih sebe kao civilizacije… tuzno

  3. Da, Hoking je pavi genije… Evo da citiram uvod iz Kratke povesti vremena Stivena Hokinga koji je napisao Karl Sagan: “… U proleće 1974, oko dve godine pre no što se kosmička sonda ‘Viking’ spustila na Mars, prisustvovao sam jednom skupu u Engleskoj, pod okriljem Kraljevskog društva iz Londona, na kome su se razmatrala pitanja traganja za vanzemaljskim životom. Za vreme pauze zapazio sam da se u susednoj dvorani održavao jedan znatno veći skup, kome sam se iz radoznalosti pridružio. Uskoro sam shvatio da prisustvujem jednom drevnom obredu, primanju novih članova u Kraljevsko društvo, koje predstavlja jednu od najstarijih naučnih organizacija na planeti. U prvom redu, jedan mladić u invalidskim kolicima sasvim lagano je upisivao svoje ime u knjigu na čijoj se prvoj strani nalazio potpis Isaka Njutna. Kada je konačno završio, sa svih strana razlegao se gromki pljesak. Stiven Hokin je već tada predstavljao legendu.”

    A joj, znam kako je to sa auspuhom… kada sve uđe u rezonanciju od brundanja, pa ne možeš da proceniš ni gde lupa ni od čega potiče zvuk. 🙂 Malo sam čačkao u automehaničarskoj radionici kod kuma tokom letnjeg raspusta početkom srednje škole 🙂 beše davno 🙂

  4. Hoking je genije, ali to nije novost.
    Strah jeste najčešće posledica neznanja i neiskustva.
    Uvek sam se pitao da li bi Hoking bio ovoliko uspešan kao naučnik da nije oboleo od te motoričke bolesti?!
    Jutros kada sam krenuo na posao u kolima je počelo nešto žestoko da lupa i trese. Stao sam, okrenuo auto i pravo u servis.
    Pošto nisam znao šta je u pitanju, odsekao sam se (to je neznanje)! 😉
    A u stvari je otišao zadnji lonac na auspuhu i mora da se zameni. Ništa strašno!
    Nema veze sa temom, ali da se požalim! 😉

  5. Stiven je prevideo sve blagodeti genetskog inženjeringa. Već za dvadesetak godina moći ćemo da konstruišemo jednostavne organizme koji će moći da se prilagode životu na nekoj drugoj planeti. Pod terminom konstruišemo sam mislio na potpunu izgradnju živog organizma de novo. Kolonizacija bi trebalo da bude poslednji korak, prvi korak bi trebao da bude stvaranje ekosistema na pustoj planeti sa ekstremnim geoklimatskim uslovima, ekstremnim u odnosu na Zemlju danas. I naravno, kada se govori o stvaranju života ne može se izbeći ideja Boga i mnoga etička i uopšte aksiološka pitanja koja dolaze u tom paketu, Pandorinoj kutiji 🙂 Kao naučnik sam oduševljen ogromnim napretkom molekularne genetike u poslednjih desetak godina, ipak kao čovek sam malo i zabrinut, ali strah je dobra stvar nagoni nas da razmišljamo dublje i da saznajemo više, na kraju krajeva strah je najčešće posledica neznanja.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s