Sledi nastavak priče o Mesecu, treći u nastavku serije tekstova u kojima ukratko prepričavam najbitnije detalje sa mog predavanja, za sve one koji nisu mogli da prisustvuju.

Prethodna dva teksta možete pročitati na sledećim adresama:

…nastavak…

Uticaj Meseca na Zemlju

Često se postavlja pitanje kako Zemlja trpi svog najbližeg suseda i koliko ustvari zavisi od njega, a odgovor nije uopšte jednostavan. Sistem Zemlja – Mesec je jako složen, a ako se na to nadoveže i uticaj Sunca stvari postaju još složenije. Međutim, baš zbog te složenosti ja ću se ipak zadržati na one najbitnije delove.

Kada razmišljamo o temperaturi Zemlje nekako se nameće zaključak da je na njoj najtoplije kada je najbliža Suncu, a najhladnije kada je najudaljenija od njega. Da li je to baš tako? Neočekivani, ali tačan odgovor je NE. Udaljenost Zemlje od Sunca nema veliki uticaj na temperaturu na Zemlji.

Najzaslužniji faktor za temperaturu na Zemlji, kao i za smenu godišnjih doba je nagib zemljine ose, odnosno ugao pod kojim sunčevi zraci padaju na površinu Zemlje. To je najbolje objasnio naš najveći naučnih svih vremena, Milutin Milanković u svom kapitalnom delu “Kanon osunčavanja”.

Pogađate ko ima najviše uticaja na nagib zemljine ose – Mesec. I zemljina osa ne miruje, već vrši određena kretanja u prostoru.

Precesija je „ljuljanje“ ili tačnije klaćenje Zemljinih obrtnih polova. Otklon Zemljine obrtne ose od

P - precesija, N - nutacija, R - rotacija: izvor: wikipedia

centra iznosi danas 23,5 stepeni, a vreme punog kruga iznosi 26000 godina. Ovaj ugao je ustvari odstupanje Zemljine obrtne ose od normale na ravan ekliptike. Taj ugao varira u granicama od 22,1 do 24,5 u periodu od 41 000 godina. Precesija je najzaslužnija za smenu ledenih doba.

Nutacija daje sinusoidnu krivu za precesioni krug sa periodom od 19 godina.

Ukoliko bi napravili jedan misaoni eksperiment videli bi koliki je uticaj Meseca na Zemlju. Ako bi u ovom trenutku pomerili Mesec tako daleko da više ne bi imao nikakav uticaj na našu planetu, zemljina osa bi jako brzo počela da menja nagib od 0 do 90 stepeni. Ne bi mogao da se predvidi ugao ni za sutrašnji dan, a kamo li za naredni mesec. Tada više ne bi bilo godišnih doba, temperatura bi se vrtoglavo menjala, odnosno ukratko – ne bi bilo uslova za život na Zemlji.

Da nije bilo Meseca koji se u prošlosti pridružio Zemlji (ili nastao od nje) ne bi bilo uslova za život za kakav danas znamo. Nije isključeno da ne bi bilo života, ali postavlja se pitanje kako bi sve izgledalo bez Meseca.

Primer precesije zemljine ose na žiroskopu:

Plima i oseka

Najpoznatiji uticaj Mesečeve gravitacije jeste uticaj na plimu i oseku. Iako na ovu pojavu utiče i Sunce, Mesec zbog svoje blizine deluje 2,5 puta jače od Sunca, naravno, gravitacijom.

More se podiže i spušta dva puta dnevno i ako je na jednoj strani Zemlje plima, istovremeno je i na drugoj, dok je na bočnim stranama oseka. Zvuči čudno da se more izdiže i na jednoj i na drugoj strani naše planete, a objašnjenje je u sledećem. Mesec svojom gravitacijom deluje na podizanje nivoa mora na jednoj strani, ali deluje i na čvrsti deo Zemlje. Dok Mesec, krećući se po svojoj putanji, privlači čvrsti deo Zemlje, na drugoj strani voda zaostaje za njim i javlja se blaža plima nego na strani Meseca, ali se ipak javlja. Pogledajte video na kraju teksta.

Plima i oseka

Pomračenje Meseca i Sunca

I kod jednog i kod drugog pomračenja glavnu ulogu igraju tri nebeska tela: Sunce, Zemlja i Mesec, kao i njihov međusobni položaj.

Pomračenje Meseca se dešava samo kada je on u fazi punog meseca, odnosno kada je Zemlja između Sunca i Meseca. Kako to da se pomračenje Meseca ne dešava svaki put kada je pun mesec? Razlog je taj što nagib Mesečeve putanje oko Zemlje zaklapa određeni ugao u odnosu na ravan ekliptike, kao što se vidi i na slici. Mesec najčešće prolazi iznad ili ispod mesta gde može doći do pomračenja.

Nagib Mesečeve orbite u odnosu na ravan ekliptike

Mesečeva putanja oko Zemlje preseca ravan ekliptike na dva mesta, koja se nazivaju čvorovi. Postoje ulazni i silazni čvor. Pomračenje i Sunca i Meseca dolazi samo ako je Mesec u blizini čvorova. Mesec tokom pomračenja prvo ulazi u Zemljinu polusenku, zatim u Zemljinu senku (kada dobija bledu crvenkastu boju zbog prelamanja svetlosti kroz zemljinu atmosferu), zatim ponovo u Zemljinu polusenku, da bi na kraju u potpunosti izašao iz pomračenja.

Ako je Mesec u granicama od 11,5 stepeni, na svojoj putanji, pre ili posle jednog od čvorova, može doći do pomračenja Meseca. Ukoliko je, naravno, udaljeniji od toga pomračenja neće biti. Može se desiti da prođe godine bez pomračenja Meseca, a maksimalan broj je tri puta godišnje.

Pomračenje Meseca iznad Niša

Pomračenje Sunca se dešava samo kada je faza mladog meseca, odnosno kada je Mesec između Zemlje i Sunca. Jednostavno Mesečev disk prividno prekrije Sunčev i tako sprečava sunčevu svetlost da stigne do pojedinih delova Zemlje. Razlikujemo potpuno, delimično i prstenasto pomračenja koja zavise od trenutnih udaljenosti Meseca i Sunca od Zemlje. Odnosno, od njihovih trenutnih prividnih prečnika, koji su jako slični.

Pomračenje Sunca i čvorovi

Do pomračenja Sunca dolazi kada je Mesec udaljen najviše 16 stepeni u ravni svoje putanje od čvorova i može se destiti minunum 2 puta, a najviše 5 puta godišnje. Područije na Zemlji sa koga se vidi potpuno pomračenje je jako usko i iznosi u proseku oko 200 km.

Ovde moram da podsetim na pomračenje Sunce iz 1999. godine kada je tadašnja vlada objavila spisak opasnosti koje mogu da nastanu za ljudski organizam ukoliko nas pomračenje zadesi napolju i ukoliko pogledamo u Sunce. Takođe je rečeno da svi moraju da budu u kućama i dodatno zamrače prostorije. Izrazito igranje sa inteligencijom naroda. Šta je bio cilj svega toga…ne znam i ne želim da znam.

Naravno ne treba gledati direktno u Sunce, ali i ako pogledte “na blic” neće vam se desiti ono što je navedeno.

Nastaviće se…

Evo jednog isečka iz tadašnjih novina:

Plima i oseka: