Edgar Alan Po (1848) poznat je po svojim pričama i pesmama, ali ne i po tome da je objasnio paradoks tamnog neba (esej “Eureka”, objavljen 1848. godine).

Svetlost sa dalekih zvezda ne obasjava noćno nebo zato što još uvek nije stigla do nas – ona je krenula ka nama, ali nije imala dovoljno vremena da doputuje.

Zahvaljujući svojoj intuiciji, ovaj pesnik je spoznao naučnu istinu (za koju su skupljeni dokazi tek u 20. veku): svet koji nas okružuje ne postoji oduvek. Drugim rečima, nebo je crno jer je univerzum suviše mlad.

Nemački astronom Joxan Madler (1858) objavio je u knjizi popularne astronomije svoju viziju onoga što mi danas nazivamo horizontom događaja:

“Brzina svetlosti je konačna. Konačno je i vreme od nastanka do danas i mi zbog toga možemo da vidimo nebeska tela samo do one granice od koje je do nas svetlost stigla za to vreme…”

————————————————–

iz knjige “Zvezdani gradovi”, strana 15. Autor: Nataša Stanić. Beograd, 2004.