Zima na severnoj Zemljinoj polulopti stiže 21. decembra u 11:44 i završiće se 20. marta 2017. godine u 11:29. Tada će najmanji deo severne polulopte biti obasjan Suncem, dok će sa južnom poluloptom biti suprotna situacija i na njoj tada počinje leto.

U trenutku početka zime Sunce će dostići najjužniju tačku na nebu i deklinacija će iznosti -23,5 stepeni, taman koliko je i Zemljina osa nagnuta. Zbog takvog upadnog ugla Sunčevih zraka u odnosu na ekvator i njenog dužeg puta kroz  Zemljinu atmosferu, severna polulopta dobija manje Sunčeve toplote i vladaju niže temperature. Sve to, samo suprotno, važi za južnu poluloptu. 🙂

Tada je 24h dnevno na Arktičkom polarnom krugu noć, dok je na Antarktičkom polarnom krugu 24h dnevno dan. Baš kako je prikazano i na slici:

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Dakle, za posmatrača na severnoj hemisferi zimski ili decembarski solsticij predstavlja najkraći dan u godini i najdužu noć. Može se desiti od 20 do 23. decembra.

Krivac za različito vreme početka godišnjih doba je kalendar. Prema gregorijanskom kalendaru godina traje 365 dana, a prestupna 366 dana. Međutim, tropska godina predstavlja realno vreme koje je potrebno da se Zemlja vrati na isto mesto u ciklusu godišnjih doba.

Tropska godina iznosi u proseku 365,242199 dana, ali varira zbog uticaja drugih nebeskih tela (posebno Meseca i Sunca) koje dovode do precesije i nutacije.

P - precesija, N - nutacija, R - rotacija: izvor: wikipedia

P – precesija, N – nutacija, R – rotacija: izvor: wikipedia

Precesija je „ljuljanje“ ili tačnije klaćenje Zemljinih obrtnih polova. Otklon Zemljine obrtne ose od centra iznosi danas 23,5 stepeni, a vreme punog kruga iznosi 26000 godina. Ovaj ugao je ustvari odstupanje Zemljine obrtne ose od normale na ravan ekliptike. Taj ugao varira u granicama od 22,1 do 24,5 u periodu od 41 000 godina. Precesija je najzaslužnija za smenu ledenih doba.

Nutacija daje sinusoidnu krivu za precesioni krug sa periodom od 19 godina.

Više o uticaju Meseca na Zemlju možete pogledati >>>> ovde.

Početak zime i Sunce u sazvežđu Strelac- foto: Stellarium

Početak zime i Sunce u sazvežđu Strelac- foto: Stellarium

U trenutku početka zime Sunce  će se nalaziti standardno u sazvežđu Strelac (slika iznad), dok će Mesec upravo tada zalaziti iza zapadnog horizonta i u tom trenutku neće biti vidljiv za nas.

Meteorološki satelit Meteosat-9 koji je postavljen u geostacionarnu orbitu, odnosno nikada ne menja položaj u odnosu na Zemlju i zato je bio je u mogućnosti da snimi kako je Zemlja osunčana na početku četiri godišnja doba iz istog ugla:

foto: NASA

foto: NASA

Godišnja doba na Zemlji su posledica nagiba Zemljine ose zbog čega osunčavanje Zemljine površine nije istog intenziteta po celoj njenoj površini, a što je poslužilo Milutinu Milankoviću za svoje radove. Više o Milankoviću i njegovim teorijama možete pročitati >>>> ovde.