Proleće ove godine počinje 20. marta  u 11 h i 29 min. Tog dana je ravnodevnica, odnosno dan i noć traju jednako ili bolje rečeno približno jednako, jer je dan jedva nešto malo duži od noći. To se dešava zbog delovanja atmosfere i prelamanja Sunčeve svetlosti kada kroz nju prolazi. Dešava se to da mi ujutru vidimo Sunce pre nego što se ono ustvari pojavilo iznad horizonta, a uveče kada Sunce ode ispod zapadnog horizonta mi ga još nekoliko minuta vidimo kao da je iznad horizonta.

Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij. Sunce tada izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu.Takođe postoje letnji i zimski solsticaj, odnosno početak leta i zime kada je Sunce najviše na nebu i dan najduži, odnosno kada je Sunce najniže na nebu i kada je dan najkraći.

Proleće na severnoj zemljinoj polulopti počinje u trenutku kada Sunce na svojoj putanji “preseče” nebeski ekvator (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu). Istovremeno na južnoj polulopti počinje jesen i taj trenutak je za njih jesenji ekvinocij.

U trenutku ekvinocija Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom u odnosu na Zemljin ekvator i na taj način sunčeva svetlost ravnomerno obasjava čitavu planetu. Evo kako to izgleda:

Proleće će trajati do 21. juna kada će u 06 h i 24 min početi leto. U sledećoj tabeli možete videti početke svih godišnjih doba do 2020. godine (klikni na sliku):

 

U trenutku početka proleća Sunce će boraviti u sazvežđu Ribe, dok će Mesec biti u sazvežđu Strelac ali ispod horizonta.