Pre nekoliko dana odgledao sam film “The Space between us” sa dosta očekivanja da ću videti mnogo Svemira, detalja o Marsu, naučnih podataka, dobar razvoj priče i slično.

Međutim, film ima dobru priču koja je jako loše prikazana, a stičete i neodoljiv utisak da je sve nekako prebrzo i da priča preskače u detaljima.

Majka, vođa posade, zbog propusta lekara saznaje da je trudna tek kada je krenula na put, ali povratka nema. Zbog komplikacija umire odmah nakon porođaja, ali beba nastavlja svoj život na Marsu. Niko naravno ne zna ime oca.

Zavisno od toga kako posmatrate, dečak rođen u pogrešno vreme na pogrešnom mestu ili u pravo vreme na pravom mestu, svejedno, zaslužuje da znamo kakvo je njegovo odrastanje bilo na planeti na kojoj njegovi preci nisu evoluirali i planeti na kojoj nije nikada odrastalo bilo šta što je naviklo samo na zemljine uslove.

Navodi se da je dečak odrastao sa naučnicima, ali to bi stvarno bilo zanimljivo videti…makar nekoliko detalja. Ali ne, samo se par puta skrene pažnja na to i toliko.

Nema reči o tome kako je “izraslo” malo naselje na Marsu i koje je uslove moralo da ispuni da bi čovek opstao tamo ili makar kako je sagrađeno.

Svi ovakvi detalji su izostali da bi se priča fokusirala samo na tinejdžera koji više ne želi život pod staklenim zvonom, željan avanture i ljubavi koja živi na Zemlji. Prioritet je da pronađe oca.

Ne bih detaljnije radnji filma zbog onih koji će ga možda pogledati. Ocena filma na IMDb je 6.4, ali ja ću dati okruglo 6.

Kasnije se u filmu javljaju problemi koje dečak ne može da prebrodi, a to su zdravstveni problemi zbog uslova u kojima je odrastao i uslovima koji vladaju na Zemlji. Kosti, uvećano srce…

Ukoliko želite da pogledate film “Passenger” kliknite >>>> ovde.

Za one koji žele pogledati ovaj film mogu kliknuti na sliku ispod ili >>>> ovde!