Jedan od astronomskih događaja koji često prođu bez velikog broja gledalaca jeste pomračenje Meseca, a razlog je jednostavan. Događaj nije primetan na nebu kao što je pomračenje Sunca i obično samo astronomska društva i mali broj pojedinaca organizovano posmatraju ovaj događaj.

Međutim, potpuno pomračenje Meseca zna biti veoma zanimljivo i ne bi ga trebalo propustiti. Bezopasan je događaj za posmatranje, kao i za fotografisanje, a kada se upoznaju svi procesi koji se dešavaju tokom pomračenje zna biti još zanimljivije.

Potpuno pomračenje Meseca dogodiće se 21.01.2019. godine u radim jutarnjim satima i biće vidljivo sa naših prostora.

Ukratko o pomračenju

Pomračenje Meseca se dešava samo kada je on u fazi punog meseca, odnosno kada je Zemlja između Sunca i Meseca. Kako to da se pomračenje Meseca ne dešava svaki put kada je pun mesec? Razlog je taj što nagib Mesečeve putanje oko Zemlje zaklapa određeni ugao u odnosu na ravan ekliptike, kao što se vidi i na slici. Mesec najčešće prolazi iznad ili ispod mesta gde može doći do pomračenja.

Mesečeva putanja oko Zemlje preseca ravan ekliptike na dva mesta, koja se nazivaju čvorovi. Postoje ulazni i silazni čvor. Pomračenje i Sunca i Meseca dolazi samo ako je Mesec u blizini čvorova. Mesec tokom pomračenja prvo ulazi u Zemljinu polusenku, zatim u Zemljinu senku (kada dobija bledu crvenkastu boju zbog prelamanja svetlosti kroz zemljinu atmosferu), zatim ponovo u Zemljinu polusenku, da bi na kraju u potpunosti izašao iz pomračenja.

Ako je Mesec u granicama od 11,5 stepeni, na svojoj putanji, pre ili posle jednog od čvorova, može doći do pomračenja Meseca. Ukoliko je, naravno, udaljeniji od toga pomračenja neće biti. Može se desiti da prođe godine bez pomračenja Meseca, a maksimalan broj je tri puta godišnje.

Satnica potpunog pomračenja Meseca

Potpuno pomračenja Meseca se sastoji iz sedam faza koje su bitne za praćenje ovog događaja, a to su: početak ulaska u polusenku, početak delimičnog pomračenja, početak potpunog pomračenja, potpuno pomračenje, kraj potpunog pomračenja, kraj delimičnog pomračenja i izlazak iz Zemljine polusenke.

Ispod je tabelarni prikaz faza sa vremenima početka svake od njih i vidljivošću sa naših prostora:

Faze potpunog pomračenja Meseca	Satnica	Vidljivost
Početak ulaska u polusenku	3:36	Da
Početak delimičnog pomračenja	4:33	Da
Početak potpunog pomračenja	4:41	Da
Potpuno pomračenje	6:12	Da
Praj potpunog pomračenja	6:43	Da
Zalazak Meseca	7:06
Kraj delimičnog pomračenja	7:50	Ne, biće ispod horizonta
Izlazak iz Zemljine polusenke	8:48	Ne, biće ispod horizonta

U zavisnosti od vaše lokacije posmatranja početak svih faza može biti malo pomeren, ali sve to neće imati velikog uticaja za sve ljubitelje astronomije i astronome amatere. U tabeli su prikazana vremena za posmatranje sa lokacije grada Niša, a bitna vremena sa vaše lokacije ili prve bliže lokacije možete dobiti >>>> OVDE, kao i slikovit prikaz pomračenja.

Ukupno trajanje pomračenja će iznositi 5 sati i 12 minuta dok će trajanje potpunog pomračenja iznositi 1 sat i 2 minuta.

Iz tabele je jasno da nećemo videti poslednje dve faze pomračenja, odnosno nećemo videti kraj delimičnog pomračenja i izlazak iz Zemljine polusenke jer će Mesec biti ispod horizonta.

Mesec će izaći 20. januara u 16:34, a zalazi 21, januara u 7:06 minuta. I ovo vreme se razlikuje u zavisnosti od vaše lokacije. Preporuka je da se instalira besplatna aplikacija Sunrise Sunset i tu možete pratiti sve zanimljivosti vezane za Mesec, Sunce i planete.

Za one koji žele da posmatraju potpuno pomračenje Meseca ali im vremenski uslovi to ne dozvoljavaju postoji i online prenos:

Pored ovog pomračenja Meseca u novinama možete pročitati da će ujedno biti i SuperMesec. Ovaj termin je pomalo postao dosadan jer je u pitanju Mesec koji je bliži Zemlji nego obično.

Ovaj senzacionalni naziv koji ima Mesec kada je najbliži Zemlji u određenoj godini je solidno neopravdan, a razlog za to je što je ova pojava jedva primetna. Ukoliko želite da što bolje primetite razliku posmatrajte Mesec na izlasku, odnosno kada se pojavi iznad istočnog horizonta i to recimo između zgrada ili krošnji drveća, ali niko ne garantuje da ćete je primetiti.

Supermesec može prividno izgledati i do 14% veći i oko 30% sjajniji od prosečnog punog Meseca.

Kada je u perigeju, Mesec ima povećan uticaj na plimu. Međutim to nije razlog za brigu. Talasi se u tim slučajevima povećaju svega nekoliko centimetara i to na određenim mestima. Takav uticaj ne može imati za posledicu pomeranje tektonskih ploča i pojavu razornih zemljotresa, kao što tvrde oni koji zarađuju na neupućene.

Za bolje razumevanje SuperMeseca možete pogledati video koji je uradila NASA za SuperMesec koji se desio u maju 2012. godine.