Pre dve godine, tačnije 19. oktobra 2017. godine otkriveno je prvo nebesko telo koje nije kometapripadalo Sunčevom sistemu a u njega ušlo iz međuzvezdanog prostora. Za razliku od oblika asteroida našeg zvezdanog sistema ovaj je bio baš nepravilan izduženog oblika dužine oko 400 metara. Ime koje su mu zemljani dali je ʻOumuamua.

Oko dve godine kasnije otkriven je još jedan objekat za koji postoji opravdana sumnja da je takođe stigao iz međuzvezdanog prostora, a na osnovu stotinak posmatranja i određivanjem njegove putanje. Proračuni kažu da mu je putanja hiperbolična odnosno da ovaj objekat ne rotira oko Sunca već da će samo proći blizu njega 8. decembra na udaljenosti od oko 70 miliona km i nastaviti svoj put kroz Sunčev sistem sve dok ga u budućnosti ne napusti.

Za otkriće je zaslužan astronom Genadij Borisov koji je je pomoću teleskopa od 65 centimetara 30. avgusta otkrio ovaj objekat. Teleskop se nalazi na Krimu, a sada objekat ima zvaničnu oznaku C/2019 K4 (Borisov).

Za razliku od ʻOumuamue koji je u vreme otkrića napuštao Sunčev sistem ovaj objekat je otkriven na vreme što daje vremena naučnicima da se bliže upoznaju sa njime, a dosadašnja posmatranja pokazuju da se radi o međuzvezdanoj kometi.

U narednom periodu će se tražiti odgovori na pitanja kakvog je hemijskog sastava, da li postoji mogućnost da sadrži organske molekule na bazi ugljenika, bliže određivanje prečnika jezgra…

C2019 K4 (Borisov)

Međuzvzdana kometa C/2019 K4 (Borisov) – foto: GEMINI OBSERVATORY/NSF/AURA

Naučnici su mišljenja da bi bilo bolje da je sličnog sastava kao i komete u našem sistemu jer bi to značilo da su procesi nastanka u uslovi slični i u drugim delovima naše galaksije. Ovo bi nam povećalo šanse da možda nekada pronađemo život van Zemlje, odnosno van Sunčevog sistema, a da bude sličan onome koji mi poznajemo.

Komete koje se sastoje od leda i prašine i kada se približe Suncu ubrzano isparavaju i iza sebe ostavljaju svoj materijal. Na taj način novootkrivena kometa našem zvezdanom sistemu ostavlja materijal iz drugih delova naše galaksije što verovatno nije retkost, ali otkrića jesu.

Hyperbolic-orbit-comet-C_2019-Q4

Objekat C/2019 K4 (Borisov) će ostati van Marsove orbite – foto: ESA

Brzina ove komete je oko 150 000 km/h što je znatno brže od prosečnih brzina kometa u našem sistemu na toj udaljenosti od Sunca i koja ukazuje na to da će kometa napustiti Sunčev sistem. Zemlji će najbliže prići na udaljenosti od oko 300 000 000 km i neće ulaziti unutar Marsove orbite (slika iznad).

Kometa nije vidljiva za astronome amatere sa magnitudom 18, ali je moguće fotografisanje sa baš velikim amaterskim teleskopima.

Verovatno će u narednim nedeljama biti više informacija o ovom objektu.