Daleke 1054. godine, tačnije 4. jula, kineski astronomi su zapazili na nebu sjajnu zvezdu u sazvežđu Bik, koja je po sjaju bila bila jednaka mladom Mesecu. Ova pojava tada nije primećena samo iz Kine, već i iz još nekih zemalja severne polulopte.
U stvari, to nije bio sjaj jedne zvezde, već jedna od najvećih eksplozija koje se dešavaju u Svemiru – eksplozija supernove. Supernova je stadijum u životu jedne masivne zvezde, kada zvezda u eksploziji odbaci svoj omotač, a jezgro se sabije do neverovatno malih razmera u odnosu na svoju masu. Ova zvezda je tada skoro potpuno uništena, a ostao je u središtu ove magline samo jedan pulsar ili neutronska zvezda. Neutronska zvezda ima prečnik svega nekoliko desetina kilometara i rotira, u ovom slučaju, 30 puta u sekundi. Naziv neutronska potiče od toga da se ova zvezda sastoji od neutrona. Razlog tome je što se pri sabijanju jezgra nakon eksplozije stvaraju ogromni pritisci unutar zvezde usled gravitacije, tako da se protoni i elektroni spajaju i nastaju neutroni.

Šarl Mesije (lovac na komete) je otkrio ovu maglinu i uvrstio je u svoj katalog pod oznakom M1. Ovaj katalog je poznat pod imenom Mesijeov katalog i sadrži 110 objekata koje je Mesije uočio na nebu i skoro svi se sa Zemlje mogu videti pomoću malo boljeg dvogleda.
Na slici se vidi materijal koji je izbačen nakon eksplozije supernove i u prečniku ima oko 10 svetlosnih godina. Udaljena je od nas 6300 svetlosnih godina i jak je izvor X zračenja koje je detektovano 1964. godine.
Oznaka ove supernove je SN1054. Simbolično, zar ne? Skoro mesec dana se ova zvezda videla i po danu, a na noćnom nebu je sijala više od godinu dana. Tako stoji u rukopisima iz tog doba.