Iako je sada doba računara i postoje mnoge literature dostupne u elektronskom formatu na internetu, seča šuma za proizvodnju papira i sličnih stvari nije smanjena. Naprotiv, stalno se povećava. Zbog svega ovoga, reciklaža je najbolje rešenje.

Slika 1. Znak za reciklažu

Šta je reciklaža? To je naziv za ponovno korišćenje raznih vrsta upotrebljenog materijala. U materijale koji mogu da se recikliraju spadaju: papir, staklo, karton, gvožđe, keramika, plastika…
Bitna stvar kod reciklaže je način prikupljanja upotrebljenog materijala. U razvijenim zemljama, pojedincima koji razdvajaju otpad po vrsti (posebno staklo, posebno plastika itd.) na mestu sakupljanja, ne naplaćuje se usluga odvoženja smeća. Dok ostalima koji svoje smeće odlažu u istim kesama, odnosno kontejnerima, odvoženje smeća se naplaćuje. Takođe u gradovima (razvijenih država) postoje i kontejneri u kojima se direktno mogu odvojiti otpadci. Samo je potrebno staklenu flašu baciti u kontejner na kome je znak za reciklažu i slika staklene boce i slično. Ovi konterjneri postoje i u nekim našim gradovima, ali u zanemarljivom broju.
Reciklažom 1t papira (slika 2.) može se spasiti 17 prosečnih stabala (po nekim procenama). Takođe se preradom starog papira u novi uštedi više od 50% energije. Mogu se reciklirati i sve vrste ambalaže od papira.
Staklo se pravi od peska, sa dodatkom još nekih materija na temperaturi od 1600 stepeni celzijusovih i tada se oslobađaju razni štetni gasovi koji odlaze u radnu i životnu sredinu. Isto se i reciklira, nakon što se prvo sortira po boji i očisti od raznih nečistoća, usitni se i doda se mešavini peska, kreča i vode na visokoj temperaturi, ali sa mnogo manje uticaja na životnu sredinu. Prvobitni štetni gasovi su već oslobođeni u primarnoj proizvodnji, tako da se reciklažom sprečava ponovno zagađenje.
Plastika se dobija iz nafte. Što znači još jedan razlog za korišćenje fosilnih goriva. Razlaganje plastike je dug proces i traje više stotina, pa i hiljada godina. Nije uzalud donet zakon o zabrani upotrebe plastičnih kesa, koji se na žalost još uvek primenjuje u malom broju gradova. Mislim da je kod nas grad Vranje prvi sproveo ovaj zakon.
Što se tiče gvožđa, manje energije se potroši njegovom reciklažom u nove proizvode od gvožđa, nego ponovnom eksploatacijom rude i njenom preradom uz oslobađanje velikih količina toplote i zagađujućih materija. Pored toga, sprečava se dodatno narušavanje prirodnih oblika reljefa i slično.
U suštini, jeftinije je i poželjnije sa aspekta zaštite životne sredine i zdravlja ljudi sekundarna proizvodnja ovih materijala od primarnih.
Još jedan zanimljiv podatak. Reciklažom jedne konzerve uštedi se toliko energija da se sa njom može gledati televizor tri sata. A koliko je samo konzervi na planeti…