Polazna i osnovna sirovina za tehnološki postupak proizvodnje gume je kaučuk, koji može biti prirodni i sintetički.
Guma predstavlja vulkanizirani kaučuk nastao procesom vulknizacije. Sjedinjuje se sumpor sa kaučukom uz razne dodatke. Guma ima široku primenu, ali to je već svima poznato.
Vulkanizacija je fizičkohemijski proces tokom kojeg se pored hemijske reakcije vezivanja kaučuka i sumpora odigrava i konačno oblikovanje i kalupljenje gotovog proizvoda.

Slika 1.

Prirodni kaučuk se nalazi u mlečnom soku kaučukovog drveta, odnosno lateksu. To je visoko – molekularna materija, empirijske formule – (C5H8)n. Sirovi kaučuk može biti svetlo žute, tamno mrke do crne boje. Elastičan je i rastegljiv, ali u odredjenom temperaturnom intervalu. Preko 50 stepeni C gubi elasticnost, a na 0 stepeni C postaje krt. Lako se rastvara u benzolu, benzinu…
Sintetički kaučuk zbog svojih osobina često zamenjuje prirodni kaučuk.
Kaučukovoj smesi se dodaju: ubrzivači vulkanizacije, sredstva za umrežavanje, punila, aktivatori, omekšivači, sredstva protiv starenja, boje…
Priprema kaučuka za vulkanizaciju:
– Priprema kaučuka za umekšavanje
– Uvodjenje ingredijenata
– Završna homogenizacija smeše
– Skidanje sa valjka
Smeša se dobija mešanjem kaučuka sa ostalim komponentama u velikom mikseru. Uz mikser se postavljaju dvovaljci, koji služe za dodatno mešanje i oblikovanje kaučukovih smesa.
Dvovaljci su mašine koje se sastoje iz dva horizontalna paralelna valjka. Valjci se obrću u suprotnim smerovima (lako je zamisliti sliku) i omogućavaju predgrevanje, mašanje i homogenizaciju materijala. Dvovaljci se hlade vodom.
Nakon ove operacije se vrši obrada formirane gume, gde se pretvaraju ploče gumene mešavine u table ili neki drugi oblik.

Uticaj na životnu sredinu

Sto se tiče uticaja ovog procesa na životnu sredinu karakteristična je prašina. U fazi pripreme sirove gume dominantnija je neorganska prašina, a nastaje kod ručnog razmeravanja praškastih hemikalija i punila.
Pri mešanju u mikseru raspršuje se u atmosferi neorganska prašina koja sadrži silicijumdioksid, talk i čađ – ima veoma štetno dejstvo na zdravlje radnika.
Prašine ima na svim radnim mestima. Zbog ovoga treba preduzeti odgovarajuće tehničke mere ili da se ne dozvoli da koncentracija prašine bude iznad dozvoljene. To se postiže preko opšte i lokalne ventilacije, hermetizacijom i automatizacijom procesa.
Takođe nastaju i otpadni gumeni proizvodi, ali se oni mogu iskoristiti za dobijanje plastične mase – regenerat. Guma se prvo opere, usitni i devulkanizira. U procesu devulkanizacije se koristi vodena para pod pritiskom, što znači da lako može doći do eksplozije usled lošeg vođenja tehnološkog procesa.
Tokom ovog tehnološkog procesa neophodno je preduzeti sve mere na zaštiti radne i životne sredine, kao i mare zaštite od požara