Mlečni put (Galaksija) (slika 1.) u suštini predstavlja beličastu traku, koju boje milijarde zvezda, a koja se pruža preko celog noćnog neba, pa je na osnovu toga i cela Galaksija dobila ime.  Ta beličasta traka predstavlja deo naše Galaksije, onako kako je mi vidimo iz našeg položaja u njoj. Još davne 1610. godine je Galileo uočio da se ova beličasta traka sastoji od zvezda, a više od 100 godina kasnije je Vilijam Heršel to i dokazao. Od tada počinje intenzivno istraživanje Galaksije koje traje i danas.

Галаксија је масивни гравитацијом везан скуп звезда, међугалактичог гаса, плазме и (могуће) невидљиве тамне материје. Галаксије се по величини деле на на оне најмање (патуљасте) које садрже око 10 милиона звезда до енормно великих које садрже и до билион звезда. Претпоставља се да у видљивом делу универзума постоји преко стотину милијарди (1011) галаксија. Већина галаксија у пречнику има од хиљаду па до стотину хиљада парсека (пар десетина хиљада па до пар стотина хиљада светлосних година). Галаксије су једна од друге често удаљене више милиона парсека (или мегапарсека). Галаксије су међусобно повезане гравитацијом и као такве чине скуп или галактичко јато, која заједно могу формирати и суперјато. Претпоставља се да 90% материје у галаксији чини такозвана тамна материја. Подаци прикупљени посматрањем говоре да већина галаксија садржи барем по једну супермасивну црну рупу у свом центру. Врло је вероватно да наша галаксија, Млечни пут поседује један такав објекат.  (izvor: http://sr.wikipedia.org)

Mala napomene nakon ovog citata: 1 parsek (pc) = 3,26 svetloslih godina (s.g.)

Pravili su se razni modeli izgleda naše Galaksije, a sledeći je najprihvatljiviji. Cela Galaksija ima oblik sočiva, a veoma često se sreće i primer kako izgleda kao dva prirubljena tanjira (mada se meni ovaj primer ne dopada). Spada u spiralne galaksije prečnika 100000 svetlosnih godina (s.g.), debljine u centralnom delu oko 16000 s.g.,  i debljine na rubovima oko 4000 s.g. Spada u tzv. Lokalnu grupu galaksija, koja sadrži 30-ak galaksija. U njoj je druga po veličini, odmah posle galaksije Andromeda. Inače spada u Galaksije srednje veličine. Procenjuje se da se sastoji od oko 200 milijardi zvezda, mada ova cifra varira, tako da ne znam potpuno tačan podatak.

Istraživanja su pokazala da Galaksija rotira, a takođe i naš Sunčev sistem rotira oko njenog jezgra. Naša planeta kruži oko Sunca brzinom od 30 km/s, dok Sunce oko galaktičkog jezgra kruži brzinom od 250 km/s, tako da mu je potrebno oko 220 miliona godina da napravi pun krug. Od centra galaksije Sunce je udaljeno oko 28000 s.g. i nalazi se u tzv. Orionovom kraku.

Slika 2.

Otkriveno je da se u centu Mlečnog puta nalazi jak izvor radio talasa koji nosi oznaku Sgr A. Takođe se u centru, koje je vidljivo u sazvežđu Strelac (Sagittarius) nalazi velika koncentracija starih zvezda koje su mnogo puta (i više od 100) veće  od Sunca. Samim tim je i njihov život mnogo kraći. Svi podaci koji se dobijaju istraživenjem ove oblasti govore u prilog tome da se na mestu gde postoji ovaj jak izvor radio talasa, nalazi masivna crna rupa.

Slika 3.

Klasifikacija galaksija u Svemiru je sledeća i napravljena je prema obliku samih galaksija (Mlečni put spada u SBb):

Slika 4.

Dopunjeno dana 14.11.2009. godine :

Došlo je do novih otkrića (ne znam tačno kada, možda i ne u skorije vreme..,), za koje sam sada saznao.

Ovde možete saznati više o tome!