I dok se Dulić i njegovo ministarstvo hvale “uspehom” akcije “Očistimo Srbiju”, malo sam se raspitao koliko se u Boru traže stručni ljudi za ove poslove. Jer očigledno je da su ovom gradu najpotrebniji. Ono što sam saznao je bilo i očekivano.
Savetnik koji radi u zavodu za “zapošljavanje” je rekao da dipl.inž.ZŽS nema šta da traži u tom gradu što se posla tiče, jer niko već duže vremena nije tražio nekog ko bi radio na tim poslovima (verovatno nije računao one sa vezom i vezicama). A najmanje godinu dana na ovom zavodu je svega 5 ekologa i dipl. inž.ZŽS i niko od njih ne može da se zaposli. Strašno.
Takođe je provereno da je pre nekoliko godina u RTB Bor napravljeno odeljenje za zaštitu životne sredine od 5-6 ljudi i svi su zapošljeni “ispod ruke”! Naravno, nijedan od njih nema odgovarajuće zanimanje da bi se bavio ovim poslom. Takođe, trenutno je u RTB-u zabranjeno primanje radnika (to važi za poštene), dok je istina sasvim drugačija. Stalno se po neko zaposli (nepošteni, bez konkursa) i nikom ništa. Strašno.
Na istom zavodu na nivou Srbije na posao čekaju oko 450 ljudi sa odgovarajućim zvanjem, a samo je u Nišu ove godine upisano 300 studenata koji će se pridružiti ostalima na čekanju za posao. E sad, kako država misli da se svi zaposle…ne znam. Očigledno je da ih ne zanima da povedu računa o broju upisanih studenata i potražnje radnika. Ali što bi ih i zanimalo, bitno je da je njima dobro i da su zaposlili sve prijatelje i rodbinu, a studenti neka im plaćaju. Ne znam podatak koliko je studenta upisano na ostalim univerzitetima ove godine, a koji će steći zvanje dipl.inž ZŽS. Sve u svemu, strašno.
Rakoše da je veliki broj divljih deponija počišćeno u akciji “Očistimo Srbiju”, ali mi nije jasno kako im je promakla najveća u istočnoj Srbiji!!!
Da budemo iskreni, to je zato što se u ovaj kraj Srbije ništa ne ulaže.
Jedina nada za Borane je nova Topionica o kojoj se ponovo priča ovih dana i koja bi, navodno, trebala uskoro da počne da se gradi. Kad su čekali do sada, strpiće se još malo. Ipak, kako stvari stoje i tu će se zaposliti “vezare” i ljudi sa pogrešnim zvanjima.
SVEMIR 
Bilo koja plasticna kesa ili flasa koja nije reciklirana ce nas sigurno nadziveti,posto je prosek razgradnje kese 100 godina, svaka plastika moze da se reciklira po sedam puta, a o ostalim materijama i da ne pricamo.
Pored toga pri proizvodnji kesa se ispusti ogroman broj ugljen dioksida u atmosferu….Tako da drage moje domacice i dragi domacini nemojte nista da brinete… i ovako nas uskoro nece biti a za to mozete samo sebi da se zahvalite.
I one obične plastične kese su 100% razgradive, a kad će da se razgrade pitanje je! 😉
Čak i najtanjim plastičnim kesama je potrebno nekoliko stotina godina.
Biorazgradive kese se u prirodi razgrade za 6 meseci. A kad nešto nosiš u njima imaš osećaj kao da će pući svake sekunde i da ćeš morati ono kupljeno da skupljaš po ulici! 😉 Ali izgleda da nije tako.
Zato uzmeš platnenu torbu i ideš u kupovinu. Ona je ekološi najbolje rešenje.
Video sam na kesi iz Super Vera da piše 100% razgradiva. A, u onom trougliću za reciklažu stoji 02 a ispod HDPE. Da li možda znaš koliko vekova je potrebno da se ta 100% razgradiva plastična kesa razgradi :D?
Ma samo korupcija i mito na sve strane. Ovi naši podneli kandidaturu za ulazak u EU. To je dobro, ali svako ko malo poznaje situaciju ili uključi mozak zna da nijedan uslov nismo ispunili:ekonomski, životnu sredinu, hag me ne zanima…
A kako to može…
Јуче сам гледао на ТВ-у како је нека словеначка фирма добила право да отвори неку фабрику за прераду секундарних сировина. Све је било у контексту као полако нам свиће, излазимо из мрака.
А, гарантујем да је више фирми хтело да отвори фабрике за рециклажу разних врсти отпада, али да им је прећено (тј. “упозоравани” су) од стране неких људи повезаних са одређеним људима из владе.
Ево и примера: У, мислим, Инђији направљена је фабрика за рециклажу акумулатора. Њих нон-стоп коче и “упозоравају” их, а стално форсирају оно срање “Black Horse” из Суботице које држи неко ко је са родом са неким у влади (тј. неком министарству).
Surova realnost i nasa bolesna svakodnevnica…nista vise.