Svetski dan zaštite životne sredine je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih Nacija 1972. godine. Od tada svakog 5. juna se širom sveta širi svest o potrebi očuvanja životne sredine.

  • 2008. godine ovaj dan se obeležavao pod sloganom: “Emisija CO2 – kako menjati navike”
  • 2009. godine ovaj dan se obeležavao pod sloganom: “Potrebni smo svojoj planeti – ujedinimo se u borbi protiv klimatskih promena!”
  • 2010. godine ovaj dan se obečežavao pod sloganom : „Biodiverzitet – mnogo vrsta – jedna planeta – jedna budućnost“
  • a ove 2011. godine pod sloganom: ” Šume: priroda na usluzi”.

Kao što se vidi iz ovogodišnjeg slogana tema će biti očuvanje šuma iako je već prošao Svetski dan šuma. 21. mart. To samo govori u prilog tome koliko je šumski pokrivač bitan za životnu sredinu. Takođe, ovo je godina koju su Ujedinjene Nacije proglasile za Međunarodnu godinu šuma.

Uzeću kao jedan od primera popularnu Amazonsku tropsku kišnu šumu. Ova šuma se prostire na ogromnoj površini oko reke Amazon u južnoj Americi. Svakog dana nestane šume taman kolika je i površina jednog manjeg gradića. Prema nekim procenama ako se ovako nastavi u naredne dve decenije će nestati više od 20% ovog svetskog blaga. A da ne pominjemo koliko je miliona različitih životinjskih vrsta nastanjeno na tom mestu i koliko je njihov opstanak ugrožen. Često se Amazonska šuma upoređuje sa  “plućima” naše planete.

Poznato je koliko su šume bitne  u borbi protiv globalnog zagrevanja. Veliki su proizvođači kiseonika, ali i veliki potrošači ugljendioksida koji je jedan od glavnih krivaca za sprečavanje povratka toplote sa Zemlje u Svemir, odnosno zagrevanja Zemlje preko efekta sličnom efektu koji se koristi za zagrevanje staklene bašte.

Neko bi rekao: Pa dobro, ovo je ponovljeno milion puta, a i znamo to još iz osnovne škole!

Baš tako, taj neko bi bio u pravu, ali stvari stoje drugačije. Mnogi koji bi trebali da ovo znaju, kada se to učilo ili su pobegli sa časa ili su bili bolesni ili su zaboravili ili je bilo preteško za njih…ali jednostavno su sada na čelu velikih firmi, gde je znanje o životnoj sredini štetno, koje jednostavno zagađuju prvo medijume životne sredine oko sebe, a zatim čitavu planetu. Isto je i sa političarima.

Izgleda da pravni sistem na planetarnom nivou ima mnogo rupa, nešto kao ona ozonska iznad Arktika.

Možemo lako da uočimo kako se šume uništavaju i u našem okruženju. Na planinama obično postoje planinski domovi ispred kojih se mogu videti ogromni kamioni koji do potrošača prevoze drva iz srca tih planina. Dok većina ljudi nije ni svesna proizvodnja kiseonika u njihovoj okolini se po malo smanjuje. Nije osetno, to je dobro, ali na duži vremenski period sabrano sa manjkom kiseonika zbog svih posečenih stabala na planeti dobijamo zabrinjavajuće cifre već na godišnjem nivou. Slično, samo u procesu koji se odvija u suprotnom smeru, u atmosferi ostaje ugljendioksid.

Ovakva vrsta seča šuma je organizovana, a postoji ona neorganizovana ili divlja koja je solidno zastupljena.

Verovatno se zagađivači vode politikom: Živi danas, a oni sutra neka smisle tehnologiju za preživljavanje.

Ponovo dolazimo do najbitnije stvari za budućnost: Širenje ekološke svesti. U skladu sa tim želim da ponovim da bez velikih kazni i primenu zakona nema ni širenja ekološke svesti. Pa zar neko misli da će zagađivač čuvati životnu sredinu i ulagati novac u zelenu tehnologiju samo zato što ga je neko poslao da odsluša neki seminar o tome. Naravno da neće, jer nikom ne odgovara za to i zna da je zagađenje jeftinije od nekog tamo sistema za prečišćavanje voda, vazduha ili nečeg trećeg.

Kada zagađivanje bude skuplje od tih sistema, biće i ekološke svesti.

Mnogi se varaju kada misle da je tako samo kod nas. Nije mnogo bolje (možda malo) ni u razvijenijim zemljama. Zato problem i jeste globalni i zato se dan naziva svetski, a ne srpski.  Deluj lokalno, misli globalno. Uvek dobro dođe ova izreka u ovakvim prilikama.

Danas se drvo koristi za ložišta (individualna i industrijska), pravljenje nameštaja, milion predmeta za zanimaciju stolara, pravljenje papira, jednostavno se stabla seku zato što je neko rešio da baš na tom i tom mestu sagradi fabriku ili kuću i slične stvari.

Šta je spas za šume? Odgovor je – nove tehnologije.