Večeras sam našao malo slobodnog vremena i čvrsto rešio da postavim teleskop i malo pogledam susedne zvezdane gradove. Nebo je bilo vedro, nikad bolje, barem njegov istočni deo, kao i malo severnog i južnog koji su meni dostupni sa posmatračkog mesta (terasa).

Montiranje opreme je trajalo 10 – 12 minuta i sve je bilo spremno. Zatim sam sam hteo da potražim Jupiter i na njemu podesim okular i tražioc, ali nema Jupitera, a malopre je bio tu. Nebo potpuno oblačno. Kako? Nisam siguran! 🙂

Solidno razočaran otvorim sajt za vremensku prognozu da bi video da li će se oblaci razići, a kad tamo čudo. Nebo iznad moje glave je za subotu od 00:00 pa 24:00 bez bilo kakvog oblaka (slika na dnu teksta). 🙂 Nakon 2 sata čekanja i dalje oblačno, ali se vidi po neki deo neba. Svetlosno zagađenje, naravno, ogromno, tako da od zvezdanih gradova (galaksija) nije bilo ništa, ali tu su zvezdana jata.

Kroz rupe u oblacima uspeo sam samo da “uhvatim” maglinu M42 u Orionu, zbijeno zvezdano jato M35 u Blizancima, zbijno zvezdano jato M37 u Kočijašu i na brzinu bačen pogled na zvezdu Sirijus i Betelgez. Brzo nakon toga su opet naišli oblaci i prekrili i ono malo neba što je bilo zanimljivo za posmatranje.

Sledi pakovanje opreme…