Ovog meseca ćemo na nebu dva puta videti pun Mesec, a to je redak astronomski događaj koji se dešava jednom u nekoliko godina. Prvi put će se desiti večeras i izlazi nako 20:10h, a drugi put 31. avgusta.  To će se sledeći put desiti jula 2015. godine, a nakon toga januara i marta 2018. godine (da, dva puta za godinu dana).

Plavi Mesec je pojava još jednog punog Meseca u istom kalendarskom mesecu.Termin “Plavi” nije baš prihvatljiv, a razlog je i nebitan. Neka bude to Plavi Mesec!

izvor: timeanddate.com

O Plavom Mesecu:

Mesec ponekad zaista zna da poplavi. Znamo da za vreme pomračenja Mesec može da pocrveni i ta pojava je poznata od davnina. Ali 27. avgusta 1883. je zabeleženo da je Mesec bio plav. Isto se dogodilo i 26. sepetembra 1950. i to su samo dva najpoznatija ovakva slučaja.

Šta je uzrok plavom Mesecu? To su sitne čestice prašine u atmsferi. Ove čestice rasipaju svetlosne zrake, ali ne sve jednako. Beli zrak je heterogen, sastaji se od više raznobojnih zraka od kojih svaki ima svoju talasnu dužinu. Više se rasipaju zraci najvećih talasnih dužina svetlosti, a to su zraci crvene boje. Zato kad beli Mesečev zrak dospe u našu atmosferu o čestice prašine se rasipaju najviše zraci crvene boje a do nas stižu zraci kraćih talasnih dužina a to su pre svega zraci plave boje. Zato nam Mesec izgleda plav. Ali ove čestice prašine koje čine da naš satelit poplavi nisu obične čestice. U prvom našem slučaju plavog Meseca one su dospele u atmosferu iz vulkana Krakatoa nakon njegove erupcije. Plavi Mesec iz 1950. opet posledica je čestica koje su nastale u procesu sagorevanja za vreme ve-likih šumskih požara u Kanadi.

A zabeležen je i slučaj zelenog Meseca. On je viđen u dva maha: 17. januara i 27. februara 1884. Viđen je u Švedskoj ali je efekat trajao samo po tri minuta. I njegovi uzroci su se nalazili u našoj atmosferi.

izvor>>>> Stari AM

Dodatno objašnjenje:

Postoji čitava zavrzlama oko termina plavi Mesec, ali mi ćemo se zadovoljiti ovim tumačenjem: plavi Mesec je drugi pun Mesec u jednom kalendarskom mesecu. Kalendarski mesec traje 30, ili 31 dan (februar 28, odnosno 29 dana u prestupnoj godini), a vremenski period između dva puna meseca je 29,5306 dana. Dakle, u toku jednog kalendarskog meseca naš satelit može da prođe dva puta kroz uštap, tj. pun Mesec. Izuzetak je februar koji traje kraće od prolaska Meseca kroz sve svoje faze. Plavi Mesec se događa, u proseku svake 2,7 godina.

Logično je da će se plavi Mesec češće dešavati u mesecima koji traju po 31 dan i da je nemoguć u februaru čak i za vreme prestupne godine, jer je i tada februar kraći od vremenskog perioda koji je potreban da Mesec prođe kroz sve svoje faze.

Moguće je da u jednoj godini bude i dva plava meseca. To se događa četiri ili pet puta u jednom veku. Zadnji put to to je bilo 1999, kada je Mesec dva puta bio pun u januaru i u martu. Sledeći dvostruki plavi Mesec biće 2018.

2) Kao fraza, izraz plavi mesec označava nešto što se jako retko dešava, samo ponekad ili možda i nikad. Izraz dolazi iz engleskog jezika (Blue Moon) i poznat je više od četiri veka. Kod nas u nekim varijantama značenja odgovara frazi “kad na vrbi rodi grožđe”.

izvor>>>> Stari AM