Koronarna rupa predstavlja mesto na Suncu gde je korona tamnija i ima i do 10 puta manju gustinu od prosečne gustine Sunca. Kada

je Sunce u fazi solarnog minimuma ove oblasti se nalaze blizu polova, a kada je u pitanju solarni maksimum ove rupe se mogu naći na bilo kom delu Sunca. Sunca je sada u fazi solarnom maksimuma čiji se vrhunac očekuje krajem ove i početkom sledeće godine.

Međutim, ovu pojavu ne možemo posmatrati običnim teleskopima jer nije vidljiva u optičkom delu elektromagnetnog spektra. Za fotografisanje koronarnih rupa koriste se instrumenti pomoću kojih možemo videti zračenje u rendgentskom (X zraci) delu elektromagnetnog spektra.

U ovim oblastima postoji manje materijala iz razloga što on može slobodnije da otiče u Svemir zbog poremećaja u magnetnom polju Zemlje, kada linije magnetnog polja prostiru dalje od površine Sunca i koje omogućavaju da materijal odlazi od Sunca velikom brzinom. Sunčev vetar iz koronarnih rupa dostiže brzinu i do 800 km/s, što je brže od standardnog Sunčevog vetra.

Koronarne rupe se javljaju u proseku nekoliko puta u jednoj deceniji, a otkrivene su 70-ih godina prošlog veka.

Trenutno se na Suncu nalazi velika koronarna rupa iz koje se Solarni vetar kreće prema Zemlji, a do koje bi trebao da stigne u narednih 48-72h.

Ovaj udar Solarnog vetra će biti umeren i neće izazvati većih problema, a očekuje se naravno i polarna svetlost na većim geografskim širinama.

Sliku je napravila Letelica SDO 26.06.2013. godine: