Mi zemljani smo povlašćeni činjenicom da Mesec i Sunce, posmatrano sa Zemlje, imajuMars_animated_sim sličan prividni prečnik tako da smo u mogućnosti da posmatramo delimično, prstenastno i potpuno pomračenje Sunca.

I na drugim planetama se mogu videti pomračenja Sunca, ali su tada u pitanju delimična pomračenja. Baš kao što je slučaj sa Marsom.

Rover Curiosity je nakon spuštanja na Mars 6. avgusta 2012. godine vredno radio i poslao veliki broj fotografija, kao i snimaka sastavljenih iz više fotografija. Upravo je to slučaj sa snimanjem pomračenja Sunca od strane dve stene, odnosno dva marsova satelita – Fobosa i Demosa.

Fobos je najverovatnije asteroid iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera koga je zarobila marsova gravitacija. Dimenzije ovog satelita su  27 × 21,6 × 18,8 km i kruži oko na orbiti udaljenoj oko 6 000 km od površine Marsa.

Ispod je snimak od više fotografija sa rovera Curiosity napravljen 26. marta 2019. godine na kome vidimo pomračenje Sunca Fobosom:

Pomračenje Sunca Fobosom – foto: NASA

Demos je manji od Fobosa sa dimenzijama 15 х 12,2 х 11 km. On je takođe asteroid zarobljen marsovom gravitacijom sa orbitom udaljenom oko 20 000 km od površine Marsa.

Sledi snimak sastavljen od više fotografija rovera Curiosity napravljan 17. marta 2019. godine na kome vidimo pomračenje Sunca Demosom:

Pomračenje Sunca Demosom – foto: NASA

Cilj misije Curiosity je da se ispita klima i geologija Marsa u prošlosti, kao i mogućnost postojanja bilo kakvog oblika života na njemu ili da li ga je bilo u prošlosti.

Ukratko o Marsu

Mars je planeta koja o kojoj se najviše maštalo i o kojoj su ispričane mnoge priče. Često se pojavljivao u filmovima i kako njegovi stanovnici napadaju Zemlju. Kada su na Marsu prvi put uočeni kanali, prva pomisao je bila da su ih Marsovci napravili. Čak i danas neki ljudi pokušavaju da odgonetnu neke oblike koji su snimljeni na njegovoj površini i da dokažu kako su ti oblici delo neke napredne civilizacije koja je nekada živela na ovoj planeti.

Phobos_deimos_diff_rotated

Fobos i Deimos: Izvor Wikipedia

Četvrti je kamen od Sunca i poseduje dva mala prirodna satelita, Fobos i Deimos. Fobos je udaljen od Marsove površine oko 6000 km i time predstavlja satelit koji je najbliži matičnoj planeti. Očekuje se da će, zbog svoje specifične orbite, za najviše 100 miliona godina pasti na Mars. Prečnik mu je oko 22 km, a po obliku više podseća na neki nepravilni asteroid neko na ostale prirodne satelite u Sunčevom sistemu. I Deimos ima sličan oblik, ali mu prečnik iznosi oko 12,5 km i kruži oko Marsa na Udaljenosti od oko 20000 km. Površine oba satelita su prekrivene kraterima koji su posledica sudara sa maljim nebeskim telima. Na Deimosu postoji sloj regolita debljine nekoliko desetia metara. Regolit je sitna prašina nastala drobljenjem stena i slabo reflektuje svetlost.

800px-Mars_pathfinder_panorama_large

Panorama površine Marsa snimljena sa Pathfinder-a: Izvor Wikipedia

Mars se obrne oko svoje ose za slično vreme kao i Zemlja. Taj period iznosi 23h 37m 23s. I nagib ose je sličan kao i Zemljin i iznosi približno 24°. Prema ovim podacima, koji su poznati više od 100 godina,ljudi su znali da se i na Marsu smenjuju godišnja doba. Prosečna gustina iznosi 3,94 g/cm, dok mu je prečnik upola manji od Zemljinog.

Razlika između noćne i dnevne temperature je velika. Jedan od razloga je i taj što je Marsova atmosfera veoma retka (kao na 40km iznad Zemlje). Dnevne temperature dostižu oko 23°C, a noćne padaju i do -120. Pri takvim temperaturnim razlikama čovek ne bi preživeo bez posebne tehnologije, pa još kad se doda velika količina Sunčevog zračenja, slabija gravitaija (0,4 Zemljine)… problemi misije sa ljudskom posadom će imati velike poteškoće. Ali prvo treba stići tamo!

Oblaci na Marsu se sastoje od vodene pare i CO2, a čudno je da je severna polarna kapa sastavljena od običnog leda, a južna od zamrznutog CO2 – suvi led. Marsova atmosfera se pretežno sastoji od CO2 (95,3%), a ostatak čine vodonik, koseonik, neon, argon i vodena para.

Mars poseduje, za sada, najveću otkrivenu planinu u Sunčecom sistemu. Više o tome na ovom LINKU!

Danas se zna da je na Marsu nekada postojala voda u tečnom stanju, koja je zaslužna za postojanje kanala na ovoj planeti. Znaju biti duži od 1000 km i širi od 100 km.