Na sajtu Nacionalne geografije je objavljen spisak nauticijnijih knjiga na svetu do danas 67407733_10157295528411772_5975468375495671808_nobjavljenih. Broj jedan je zauzimala knjiga Čarlsa Darvina “Postanak vrsta”. Pored toga što je realno jedna od najuticajnijih knjiga u stanju je i dva najbolja prijatelja da dovede do stanja neuračunljivosti i svađe.

Nešto slično, samo manjeg inteziteta može da se desi kada se za jednom stolom, u jednoj prostoriji, autobusu i sl. nađu ljudi suprotnog mišljenja o tome da li su ameri sleteli na Mesec ili je to samo TV predstava snimljena u Arozoni.

Iz tog razloga sam smatrao da bi na ovom mestu bilo zanimljivo da postavim anketu sa pitanjem: Koliko je ljudi hodalo po površini Meseca?

Anketa je postavljena 15. avgusta 2017. godinine i prekunuta je sada. U njoj je učestvovalo 1436 čitalaca sajta “Svemir”.

Rezultati su izgledali ovako:

anketa1

Dakle, 435 učesnika ankete, odnosno 30.29% smatra na niko nije sleteo na Mesec, dok 991 učesnik smatra da je neko ipak hodao površinom Meseca i to 21.31% ili 306 učesnika smatra da su dva astronauta sletela, 9.47% ili 136 učesnik smatra da su to bila 6 astronauta, 6.34 ili 91 učesnik glasa za 8 astronauta, 18.66% ili 268 misli da su to bila 9 astronauta, dok 13.93% misli na 12 astronauta.

Zvanično su 12 astronauta astronauta hodala površinom Meseca. Dakle, bilo je naporno šest puta snimaati u pustinjama Arizone i ubediti 400 000 ljudi koji su radili na projektu da ćute o tome.

Bili su to sledeći astronauti:

1. NIL ARMSTRONG (1930–2012)

2. EDVIN BAZ OLDRIN (1930– )

3. ČARLS PIT KONRAD (1930–1999)

4. ALAN L. BIN (1932–2018)

5. ALAN ŠEPARD (1923–1998)

6. EDGAR D. MIČEL (1930–2016)

7. DEJVID RANDOLF SKOT (1932- )

8. DŽEJMS B. IRVIN (1930–1991)

9. DŽON VAC JANG (1930–2018)

10. ČARLS M. DJUK JUNIOR (1935- )

11. HARISON DŽEK ŠMIT (1935 – )

12. JUDŽIN E. SERNAN (1934 – 2017)

Više o ovim astronautima pročitajte u tekstu na sajtu Nacionalne geografije objavljenom danas povodom 50. godina od prvog koraka Nila Armstronga po Mesecu.

 

Odgledajte film “First Man” ako niste do sada.

Radnja filma je, kao što je poznato. smeštena u 60-te godine prošlog veka i prati inženjera Nila Armstronga kroz pokušaje da uspe u onome što je naumio – da bude astronaut i sleti na Mesec.

U filmu je prikazano kako je Nil tri puta za dlaku izbegao smrt, ali je nažalost mnoge njegove prijatelje ona stigla u pokušajima NASA-e da dođe do Meseca. Takođe se u filmu jasno stavlja do znanja koliko je na njega uticala prerana smrt ćerke, kao i problemi porodice tokom njegovog rada na programima “Gemini” i “Apollo”.

U filmu se daje prostora za kratak osvrt na probleme misije “Gemini” i let “Gemini 8” u kojem je učestvovao Armstrong. To je ujedno i bio prvi let u kome su se dve letelice spojile u svemiru. Ova misija je prekinuta zbog greške u sistemu, ali su i Nil Armstrong i Dejvid Skot bezbedno sleteli na Zemlju. Još je samo let “Apollo 13” imao sličnu grešku. Ako je neko propustio vredi odgledati i film “Apollo 13” sa Tom Henksom u glavnoj ulozi.

Program “Gemini” je bio uvod u program “Apollo”.

Prikazan je i početak “Apollo” programa kada su tri astronauta u “Apollo 1” izgubila svoje živote u požaru što je bio težak udarac za kompletan program “Apollo”. Zatim su u kratkim crtama pomenuti još neki Apollo letovi, a naravno najdetaljnije je prikazan let “Apollo 11”.

Originalni naslov: First Man
Početak prikazivanja filma: 11.10.2018
Dužina trajanja filma: 141 min
Država/Godina: USA/2018
Žanr: drama, biografski, istorijski
Glumci: Ryan Gosling, Claire Foy, Jason Clarke, Kyle Chandler, Patrick Fugit
Režiser: Damien Chazelle

izvor: https://www.cineplexx.rs/movie/prvi-covek-na-mesecu/

Film trenutno ima ocenu 7,6 na IMDb što je i neka realna ocena. Film je ukratko rečeno dobar, ali ono što je meni zasmetalo jeste da sam očekivao znatno bolje efekte, ali nije tako bilo. Moje mišljenje, jer smatram da je moralo bolje.

Ukoliko želite da odgledate film kliknite na sliku ispod i taj klik vas vodi na sajt gledalica.com

firsman

Malo zanimljivosti o Apollo programu:

  • Prvobitno u zemljinu orbitu, kasnije preorijentisan cilj
  • Bilo je 20 planiranih misija
  • Apollo 1 – 3 poginula astronauta
  • Apollo 2 i 3 su onesposobljene
  • Apollo 4, 5 i 6 su bez ljudske posade
  • Apollo 7 – 11 su sa ljudskom posadom
  • Apollo 18, 19 i 20 su obustavljene
  • Misije Aplollo 7 i 9 u zemljinoj orbiti (provera delova)
  • misije 8 i 10 u orbiti oko Meseca
  • Ukupno 6 misija sa spuštanjem ljudi na Mesec
  • Apollo 13 – kvar (napravljene odlične fotografije)

Trajanje misija sa ljudskom posadom:

  • Apollo 11 – 21 časa, 38 min.
  • Apollo 12 – 31 časa, 31 min.
  • Apollo 14 – 33 časa, 31 min.
  • Apollo 15 – 66 časa, 54 min.
  • Apollo 16 – 71 časa, 2 min.
  • Apollo 17 – 75 časa.

Cilj misija:

  • Apollo 8 – testiranje komandnog modula
  • Apollo 10 – testiranje kompletnog sistema

Kamenje koje su sa Meseca doneli astronauti za dalje ispitivanja:

  • Apollo 11 –  22 kg
  • Apollo 12 – 34 kg
  • Apollo 14 – 43 kg
  • Apollo 15 – 77 kg
  • Apollo 16 – 95 kg
  • Apollo 17 – 111 kg

Apolo 11 je lansiran 16.07.1969. godine, a 21.07.1969. godine Nil Arsmtrong je kročio na Mesečevu povrišnu.

Posle njega to je uradio i Edvin Oldrin, dok ih je Majkl Kolins čekao u orbiti oko Meseca. Njihova šetnja po Mesecu je trajala malo više od 2 sata.
Prošlo je skoro 50 godina, a i dalje postoje ljudi koji ne veruju da je čovek ikada bio na Mesecu.
Na tom projektu koji je koštao, po današnjem novcu, oko 150 milijardi dolara, učestvovalo je oko 400 000 ljudi. Trebalo bi biti teže slagati sve te ljude, nego samo sletanje na Mesec. A da ne govorimo da se ta laž održavala skoro 50 godina. Čak ni Rusi nisu dematovali zvanično ovo sletanje, a znamo da bi oni to prvi uradili.
Često se postavljaju pitanja zašto nisu nastavili sa letovima na Mesec, ako im je to jednom uspelo? Pa nije da nisu. Sleteli su još 5 puta, a zadnji je bio 1972. godine. A zašto nisu i dalje? Pa razlog je prost. Tamo nije pronađeno ništa dovoljno korisno, što bi zemljanima blo od koristi na tom tehnološkom nivou. Tadašnja tehnologija nije dala rezultate, pa su takve misije ostavljene za bolja vremena.
Da li su sada ta bolja vremena? Moguće je. NASA se ponovo zainteresovala za Mesec (ali im je trenutni budžet mnogo manji od potrebnog), a u toku su i pripreme za misije na Marsu, ali one neće biti ostvarene još neko vreme. Mesec će možda poslužiti kao laboratorija koja bi mogla služiti za testiranje čoveka u uslovima koji vladaju na drugim nebeskim telima. Kao što su temperatura, pritisak, sastav zemljišta, količina zračenja iz tla i sa Sunca…
Mars je mnogo zanimljiviji, a dovaljan je dokaz za to je voda koja je potvrđena na njemu. Ako na samoj površini Marsa nema mikroorganizama, ne mora da znači da ih nema na određenoj dubini, koja im pruža dovoljnu zaštiti od Sunčevog zračenja, a znamo da je Marsova atmosfera mnogo ređa od Zemljine pa samim tim propušta velike količine zračenja.
Tehnologija koja je razvijena za potreba misije APOLO 11 uticala je na brži razvoj više naučnih disciplina, a naročito je uticala na razvoj kompjutera, koji su za potrebe misije morali ubrzano da prate program, tako je računarska tehnologija tada uhvatila pravi zamah. A tu je i medicina, hemija i još mnogo nauka.

Ono što je Nil Armstrong rekao kada je kročio na Mesečevo tlo:”Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”, je potpuno tačno. Mada, koliko sam ja saznao, to nije on smislio, već mu je to rekao da izgovori pokojni Artur Klark. Nisam siguran koliko je ovo tačno.