Jesen na Zemlji prepoznajemo po nižim temperaturama, kiši i žutom lišću a jesen na nebu po visokom polažaju sazvežđa Andromeda i Pegaz. Lako prepoznatljiv veliki Pegazov četvorougao koji sadrži zvezdu Alpharatz (alfa And, mag. 2,05) koja ustvari pripada sazvežđu Andromeda i nalazi se na samoj granici ovoh sazvežđa

Prva preporuka za posmatranje je galaksija Andromeda, najudaljeniji objekat na nebu koji se može posmatrati golim okom sa svetlosno manje ugroženih lokacija, a idaelno daleko od bilo kakvog svetla. Galaksija Andromeda se nalazi na oko 6 stepeni iznad zvezde Mirach ili bete Pegaza magnitude 2.05, a golim okom je prepoznajete kao jedva primetnu bledu mrljicu na tamnom nebu. Udaljena je od nas oko 2,5 miliona svetlosnih godina i ima magnitudu 3,5.

U blizini zvezda Enif (epsilon Pegaza, mag. 2,35), se nalazi prelepo zbijeno zvezdano jato M15 (Pegasus Cluster) koje možete posmatrati dvogledom.

Svakim danom se sve ranije na istočnom nebu pojavljuju i zimska sazvežđa Blizanci, Strelac, Veliki i Mali pas. Već krajem oktobra neke od njih možemo posmatrati nakon 22h. Zimsko nebo je verovatno najinspirativnije zbog većeg broja sjajnih zvezda (Sirijus, Betelgez, Prokion, Rigel…)

Od planeta u oktobru golim okom možemo videti Saturn, Jupiter, Veneru. Merkur će biti teža meta, kao i Mars koji se može videti na istoku pre izlaska Sunca.

Saturn će se nalaziti standardno u sazvežđu Strelac sa magnitudom oko 0,5 dok će Jupiter biti u sazvežđu Zmijonoša sa magnitudom oko – 2. Ispod Jupitera je još uvek vidljiva crvenkasto-narandžasta zvezda Antares – superdžin i alfa Škorpije.

Venera sa magnitudom od -3,8 će biti vidljiva kratko nakon zalaska Sunca, ali još uvek toliko blizu njega da će njeno posmatranje ometati sunčevi zraci. Za nju je najbolje sačekati drugi deo oktobra ili novembar.

Jedna zvezda koju je sada nemoguće promašiti nakon zalaska Sunca je zvezda Arktur u sazvežđu Volar. U pitanju je jedna od najsjajnijih zvezda na nebu i nalazće se skoro tačno na zapadu.