Često možemo čuti ili pročitati da poravnanje planeta nešto znači ili nagoveštava o onome što nas očekuje u budućnosti ili možda trenutno.

Kada posmatramo nebo sa Zemlje na dvodimenzionalnoj nebeskoj sferi i nikako drugačije može nam se učiniti da to poravnanje stvarno ima nekog smisla, a posebno kad se poravnaju tri ili četiri planete u nizu. Kada se tom nizu recimo doda i Mesec…pa to je ludilo koliko prostora ostavlja za nagađanja. Baš tako su pre nekoliko hiljada godina posmatrali zemljani bez teleskopa ili satelita koji kruže oko Zemlje i bez jednačina, a i zaključci tada pogrešno doneti usvojeni su i danas kod nekih ljudi, a odnose se na uticaj nebeskih tela na nas.

Međutim, kada sva ta nebeska tela posmatramo nekako sa strane u trodimenzionalnom prostoru sve izgleda drugačije. Tada vidimo da ona ne prave nikakav niz i da se samo kreću po svojim orbitama nezavisno od našeg mišljenja o njihovom uticaju na sve šta nam padne na pamet.

Planete orbitiraju oko Sunca u istoj ravni (sa malim odstupanjima) i na nebu se kreću strogo u toj ravni (koju nazivamo zodijak) oko nebeskog ekvatora (± 9 stepeni iznad i ispod tog ekvatora) što je posledica male razlike u nagibima njihovih orbita u odnosu na ekliptiku.

Iz tog razloga na jednom malom delu neba se mogu naći nekoliko planeta u nizu. Tada planete samo izgledaju povezano na nebeskoj sferi dok su u prostoru veoma udaljene jedna od druge.

Primer iz marta 2020:

Stvarno veoma zanimljivo deluju ovako u nizu zajedno sa Plutonom, ali evo kako to izgleda u prostoru, a ne samo na 2D nebeskoj sferi:

Srednja udaljenost ovih planeta od Sunca je: Mars 228 milion km, Jupitera 779 miliona km i Saturna 1,43 milijarde km. Jasno je da baš i nisu povezane kako se sa Zemlje čini, a jedini uticaj koji mogu pokazati je mali uticaj gravitacije.

Kako je NASA snimila tranzit Venere:

 

Pored ovakvih poravnanja postoje i konjukcije planeta kada se dve planete prividno nalaze jedna pored druge na nebu, planete su u opoziciji kada se jedna od njih nalazi suprotno od Sunca u odnosu na Zemlju (mada ovo i nije poravnanje vidljivo na noćnom nebu), a tu su i tranziti planeta kada se Venera ili Merkur nađu između Zemlje i Sunca prelazeći preko Sunčevog diska. Ovakve tranzite je moguće posmatrati malim astronomskim instrumentima uz pomoć zaštitnog filtera. Tranzit Venere se dešava dva puta u 8 godina, a zatim 100 godina ništa, dok se tranziti Merkura dešavaju u proseku 13-14 puta u toku jednog veka.

Tranzit Venere – slike iz Bora 2012. godine

Ne zaboravimo i okultaciju, odnosno kada jedno nebesko telo prolazi iza drugog. Na primer kada se Saturn ili Jupiter sastanu direktno sa Mesecom, sakriju se iza njega i pojave se sa druge strane. Može se isto desiti i sa zvezdom skrivenom iza Meseca ili neke planete, pa i njihovih satelita.

Okultacija Saturna Mesecom:

 

Ovakva poravnanja nemaju nikakav poseban značaj, ali izgledaju spektakularno za astronomska posmatranja sa Zemlje.