Stiven Hoking (Stephen Hawking) je jedan od najpoznatijih teorijskih fizičara današnjice, a možda i najpoznatiji. Rođen je 8. januara 1942. godine, tačno 300 godina posle Galilejeve smrti.

Još kao student je dobio progresivnu neuromotoričku bolest. Znakovi te bolesti su kod njega bili primetni i pre toga, jer je uvek na časovima fizičkog bio među najslabijima, njegovi pokreti su bili sve više neuravnoteženi i često je padao. Vremenom je postao nepokretan i vezan za invalidska kolica. Doktori su mislili da neće živeti dugo nakon otkrivanja bolesti, ali su se očigledno prevarili. Trenutno može da pomera samo prste na rukama i to svega nekoliko, pomoću kojih, na specijalno dizajniranom računaru, komunicira sa svetom.

Otac mu je bio doktor medicine, od koga je nasledio i poprilično loš rukopis, koga je teško čitati. On je hteo da mu sin bude takođe doktor, ali srećom nije, jer bi svet ostao bez odgovora na mnogo tajni koje svemir skriva.
Diplomirao je fiziku na Oksfordu. Nije često posećivao predavanja, jer mu je bilo dosadno, a i ubrzo je otkrio da je na višem intelektualnom nivou od svojih profesora. Posebno ga je zanimala teorija relativnosti, pa je kasnije doktorirao na Kemridžu upravo na ovoj teoriji. Kasnije je držao istu katedru za fiziku koju je nekada držao Isak Njutn.
Hoking nam je pomogao da mnogo bolje shvatimo singularitet (tačka beskonačnog zakrivljenja prostora i vremena). Samim tim i prirodu Crnih rupa i Velikog praska. On je otkrio da se granice Crnih rupa mogu povećavati, kao i njen horizont događaja (granica kobnog delovanja gravitacije Crnih rupa ispod koje sve ostaje zarobljeno i smrvljeno, pa čak i atomi.
Takođe je otkrio da Crne rupe mogu emitovati toplotno zračenje. Ako na horizontu događaja nastane par čestica i antičestica, ona čestica koja bude van horizonta događaja će pobeći Crnoj rupi u vidu toplotnog zračenja. Što bi značilo da se i Crne rupe hlade i isparavaju. U centru mnogih galaksija postoje masivne crne rupe oko koje one rotiraju. To je slučaj i sa našom galaksijom.
Na pitanje jednog novinara kojom ćemo brzinom putovati do zvezda, on je odgovorio:
“Plašim se da, bez obzira na to koliko ćemo možda postati pametni, nikada nećemo moći putovati brže od svetlosti. Da je moguća brzina veća od svetlosne, bilo bi moguće i putovanje kroz vreme, a do sada nismo videli posetioce iz budućnosti. To znači da će putovanje do zvezda biti spor i mukotrpan posao, putovaće se raketama pre nego letelicama koje postižu svetlosnu brzinu. Kružno putovanje do centra galaksije trajaće 100.000 godina. Do tog vremena ljudska rasa biće izmenjena do neprepoznatljivosti, ako ne i dovedena do samouništenja.” (2)
Jedan je od onih koji smatraju da će Zemljani morati da nađu mesta za život na drugim planetama van Sunčevog sistema, jer neće večno moći da opstanu na Zemlji. A za to postoje mnogi razlozi, koje ne moram ovde da pominjem, jer su široko poznati.
Svoje fizičke nedostatke je nadoknađivao celog života svojim brilijantnim umom. Mnogi se pitaju da li bi toliko postigao u nauci da nije u invalidskim kolicima?

Poslednju vest koju sam pročitao o njemu je sledeća:

LONDON, 21. aprila 2009. (Beta-AP) – Britanski fizičar Stiven Hoking (Stephen Hawking) u ponedeljak je hitno primljen u bolnicu, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.
Univerzitet je saopštio da se 67-godišnji Hoking, koji je već decenijama potpuno nepokretan, već nekoliko nedelja bori sa respiratornom infekcijom.
“Profersor Hoking je veoma bolestan”, rekao je predstavnik univerziteta Gregori Hajman (Gregory Hayman) dodajući da je jedan od najčuvenijih naučnika na svetu već nekoliko nedelja na lečenju i da je na ispitivanjima.
Njegove knjige, koje bi svima preporučio su sledeće:

– Crne rupe i bebe vaseljene

– Kratka povest vremena i njena modernija verzija sa novijim naučnim saznanjima Kraća povest vremena

– Kosmos u orahovoj ljusci

– Teorija svega

(1) – http://www.nadlanu.com

(2) – http://www.vreme.com