Ovo pitanje se često postavlja. Ljude je oduvek zanimalo jesu li sami u Sunčevom sistemu, galaksiji i svemiru. Nije lako dati odgovore na ovo pitanje, jer ni sama nauka nije dostigla takav nivo. Posle dugo vremena i otkrivanja samo velikih planeta kao što su Jupiter i veće, NASA je napokon u orbitu oko Zemlje poslala teleskop “Kepler” koji je u stanju da otkrije planete slične Zemlji i to na principu smanjenja sjaja zvezde oko koje se planeta okreće. To znači da kada planeta prodje između teleskopa i zvezde doći će do smanjenja sjaja zvezde i teleskop će to registrovati. Ti podaci će biti prosleđeni na Zemlju gde će se obrađivati i određivati tok daljih istraživanja.

Pitam se: šta ako će istraživati pogrešan deo svemira, jer je upravo tako usmeren? Činjenica je da je život nešto što nije baš česta pojava, ali je mala verovatnoća da ga ima samo na Zemlji, jer je svemir prostranstvo kakvo ljudski um još uvek ne može da zamisli u pravom svetlu… Usmeren je tako da mu Sunčevo zračenja ne smeta i da mu objekti iz asteroidnih pojasa ne mogu zasmetati pri snimanju. Možda je taj novac (600 000 000 $, za period od 3,5 godina – koliko je planirano da teleskop radi)) uzaludno potrošen, ali se nadamo da nije…

Ali to je naša tehnologija! Međutim, šta ako malo dalje od nas stvarno ima nekog i ako nas taj neko stvarno prvi pronađe? To se može desiti iz dva razloga: prvi je da je taj neko imao sreću da svoje teleskope (ili čime god oni posmatraju) usmeri u pravom delu njihovog neba, a drugi je taj da je njihova tehnologija naprednija od naše. Ovo drugo je opasnije.

Ipak, koliko god da je opasnije, ne mora da znači da će ovde biti bezbedni bez obzira na njihovu napredniju tehnologiju. Problemi na koje mogu naići su mnogbrojni, baš kao što bi i mi imali na nekoj drugoj planeti.

Evo nekih od mogućih problema:

Temperatura – može biti bitan faktor, jer ako su oni tamo navikli na prosečnu temperaturu koju primaju od matične zvezde od recimo 60 stepeni, ovde bi već naišli na problem. Osim ako nisu razvili tehnologiju za tako nešto.

Pritisak – je takođe značajan faktor. Naviknuti na redju ili gušću atmosferu od naše imali bi svakako smetnje, jer i mi na malu promenu pritiska reagujemo tegobama, a zamislite samo promenu od, recimo stotinak milibara (a mi reagujemo na promenu od nekoliko mbar). Mada to zavisi od njihovih granica izdržljivosti. Naše su veoma uske…

Gravitacija – je različita od planete do planete. Na Mesecu je gravitacija 6 puta manja od Zemljine i vidno je da astronauti imaju teškoće pri kratanju. Ovo bi opet zavisilo od njihovog stepena tehnologije i mogućnosti da neutrališu ovaj problem.

Mikroorganizmi – ovo je jedan od najopasnijih faktora koji bi mogao da pogodi naše “goste”! Mogu oni da razvijaju kakvu tehnologiju hoće, ali sam siguran da će teško predvideti šta ih čeka u mikrosvetu. Jedino da pošalju neku prethodnicu sa laboratorijom…. Organizmi na koje je naš sistem imun i koji su bezopasni, za njihov je velika verovatnoća da budu pogubni. Ne bi u tom slučaju imali vremena da se adaptiraju…

…i još puno toga…

Sve je ovo pod uslovom da su na neki način slični nama i organskom svetu kakav mi poznajemo, jer svako ima neku slabost i samo je treba pronaći. Mi ni sa ovim životinjskim gripovima ne možemo da izađemo na kraj, a kamo li sa nekim vanzemaljskim virusima. Iako na Zemlji postoje milioni organizama koji žive pod najrazličitijim uslovima (bez vazduha, u sumpornoj kiselini, u nuklearnim reakrorima), opet je sve pod znakom pitanja??? Vidi se da je sve stvar nivoa razvijenosti tehnologije.

Ovim pitanjima se bavi astrobiologija i mogu vam reći da je preterano zanimljiva…