Citiram deo članka sa sajta RTS-a:

Први састанак министара Консултативне групе Програма Уједињених нација за животну средину у Београду. Могући разговори о оснивању еколошке владе света која би брзо реаговала на велике природне промене или катастрофе.

Sve je to lepo kada oni pričaju, ali je istina sasvim drugačija. Zaštita životne sredine je u Srbiji na toliko niskom nivou, da nema skale koja bi to pokazala. Ministarstvo zaštite životne sredine stalno govori o nekakvoj akciji “Očistimo Srbiju”, ali bi svakako trebalo da zna da se Srbija ili bilo šta drugo tako ne čisti. Neka malo odvoje para za regionalne deponije, neka poprave po gradovima sisteme za prečišćavanje voda, neka obezbede poslove dipl.ing. ZŽS i dozvole im da učine nešto po tom pitanju. Dosta su njihove poslove radili pogrešni ljudi. Neka pomognu već jednom gradu Boru i Pančevu i ostalim ugroženim selima i gradovima, a ne samo da se svodi na “lepe” priče.

Slika 1. (Grad Bor)

Koliko su samo puta dolazili “zainteresovani” političari da lažu građane Bora i Pančeva kako će rešiti njihove probleme, a ispalo je da je svaka njihova reč bila uvreda inteligencije svakog građanina. Mada, možda grešim, sačekaćemo još malo da vidimo da li će se obećanja ispuniti, jer osim vremena ništa drugo i nemamo.

O kakvoj ekologiji i životnoj sredini oni pričaju kada je na zavodu za zapošljavanje na stotine ekologa i inženjera ZŽS. I već godinama ih niko i ne traži za zaposlenje, a i zašto bi kada zakoni odgovaraju svakom zagadjivaču. Ukratko, jeftinije je platiti kaznu za trovanje ljudi i razvoj kancera nego zaposliti dipl.inž. ZŽS. Kao povećali su kazne za zagadjivače, ali je očigledno nedovoljno. Kazne stignu samo neke zagadjivače…nedovoljno. Provereno je da u Boru već nekoliko dana ne prestaje da izlazi dim iz Borske topionice i truje gradjane. Dim je izrazito crne boje, što znači da filteri trenutno ne rade.

Gledam žalosno ljude i vidim da oni to jedva i primećuju, jer su navikli da udišu taj dim ne razmišljajući da ih neka bolest može stići svakog časa. A zemljište je toliko zakišeljeno da je kvalitet životnih namirnica takav da su gradjani prinudjeni da uvoze neke namirnice. Sve je više obolelih od kancera, a kada bi pitali borske lekare o zdravlju mališana imali bi puno toga da vam kažu. A ni u Pančevu nije bolja situacija, sem što je benzen malo blaži od arsena i kadmijuma + SO2 i još puno elemenata iz periodnog sistema. Ali se sve i dalje završava na obećanjima i posetama po nekog iz vlade. I dok pišem ovo prozor mi je zatvoren, jer je napolju toliki dim da u svojoj sobi kašljem od njega. Strašno. Pošto je dimnjak od mog prozora udaljen nekoliko stotina metara, kao i od većine stanovnika ovog grada.

Kakva tuga kada moramo da se tešimo zbog boje dima. A mi ćemo da pravimo neku “Svetsku ekološku vladu” sa zemljama koje iskreno rade na zaštiti životne sredine. A ni svoje lokalne probleme ne možemo da rešimo.