Uticaj čoveka na globalne probleme (IV)

Deo reportaže sa sajta rts-a:

Технологија коришћења микроба није новина, али је у Израелу доведена до савршенства. Пластично саће обогаћено микроорганизмима у стању је да од отпадне, произведе воду која је потпуно употребљива за пиће.
S
vaka im čast. Lepo bi bilo da se i kod nas desi tako nešto. Međutim, u Izraelu je problem pijaće vode oduvek prisutan, jer je veći deo njene teritorije prekriven pustinjom. Ovo što su oni postigli je veliki uspeh, a nažalost korišćenje otpadne vode za piće u budućnosti biće nužno zlo za sve na ovoj planeti.
Setite se samo koliko ste puta ostavili vodu da curi sa česme dok nešto na brzinu završite ili koliko ljudi dnevno crevima poliva baštu i pere automobile sa prekomernom količinom vode. E sada, zamislite koliko vode na globalnom nivou može da se uštedi umerenim korišćenjem iste samo u ovim segmentima. Mnogo…Znam, mnogi će reći:”uživaj dok možeš”. To je najmanji problem, ali kako će uživati naši naslednici? Pa nikako. Moraju nam se vidici proširiti, jer bez otvorenog uma nećemo daleko stići.
Sigurno se može sve to uraditi sa mnogo manjom količinom vode, ali ponavljam: kod nas još uvek ima vode za trošenje i još uvek ne vidimo prave posledice koje će nas naravno stići u skorijoj budućnosti. Nismo mi jedini imuni na svetske probleme, čak naprotiv…
Srbija je na 47. mestu po količini vodenih resursa na planeti, a od 180 država. Nije loše. Najmanji kvalitet vode je u Vojvodini.
Baš iz ovog razloga trebamo sačuvati što duže možemo kvalitetnu vodu za piće. Ipak i pored ovoliko visokog mesta u svetu, svaki treći vodovod u Srbiji isporučuje mikrobiološki i hemijski neispravnu vodu. Razlog tome je, pored krivice opštinskih i državnih organa, i kvalitet postrojenja za prečišćavanje voda. Svega 13% sistema radi zadovoljavajuće, ali će zbog neulaganja u njih ovaj procenat biti još manji. To je neminovno.
Postoje mnogo nevladinih organizacija koje se bave ovom problematikom, ali je šteta što vaćina to rade iz koristi, a ne zato da bi učinili nešto konkretno. Ipak, ima izuzetaka.
Trenutno je najveći nedostatak pijaće vode u Africi i Aziji. Posebno ovaj problem potresa Kinu. Ovo za sobom povlači mnoge bolesti, koje podjednako pogađaju i mlado i staro.
Zbog svega ovoga, 1992. godine su UN odredile 22. mart za svetski dan voda, da bi se skrenula pažnja na ovaj globalni problem. Ovaj dan se obeležava i u Srbiji.
Na ovom linku može se pročitati nešto više o zaštiti voda. Klikni OVDE!

1 thought on “Uticaj čoveka na globalne probleme (IV)

  1. Gagi

    Sve dok imamo vode u “izobilju” i dok voda ne poskupi, našim ljudima neće sići iz dupeta u glavu.
    Iz nekog razloga svi više vole da ih iznenada tresne neka nevolja. Da l’ je to mazohizam ili samo glupost, ne interesuje me. Ali dokle god se ja trudim da se sačuva priroda, neću ni da čujem da se neko podsmeva mojim naporima. Ti neka jedu đubre, ali posle nemoj dignutih noseva da traže ono moje sačuvano. Tada nek se najviše moguće ponize i nek mole i traže oproštaj. Pa, ako budem dobre volje daću im tek toliko da prežive da bi mogli da počiste svoja sranja.

    Reply

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s