Već se i kod nas počelo razmišljati o nuklearnoj energiji, kao jedne od alternativnih vrsta energije. Mnogo je protivljenja kada je u pitanju ova vrsta energije, a i ja se slažem sa ljudima koji se tome protive. Međutim, moramo biti svesni da nafte u rezervama ima za još 30-ak godina i da će se tada stanovništvo ove planete suočiti sa najvećim problemom do sada. Razlog tome je zavisnost od ove vrste energije, odnosno, energije koju daju fosilna goriva.
Nuklearne elektrane (slika 1.), bilo gde u svetu, nose veliki rizik. Francuska dobija oko 80% energije iz nuklearnih elektrana, a i zemlje u našem okruženju ih imaju.
Mislim da je Božidar Đelić predložio da se ponovo razmotri izgradnja nuklearnih elektrana kod nas, nakon što je posle nesreće u Černobilju, u bivšoj SFRJ, doneta odluka o zabrani izgradnje istih. Naš institut “Vinča” radi na tome. Bar tako mislim, jer nema nikog ko je stručniji od njih. Šta će biti videćemo.
Iako se zagovornici nuklearne energije veoma trude, nailaze na prevelike otpore zbog ogromnog uticaja na ljude i životnu sredinu. Radioativnost uništava vode, jer se elektrane obično nalaze na obalama reka, a takođe se velike količine vode koriste za hlađenje reaktora (o ovome će biti više reči u posebnom tekstu). Ni zemljište u okolini elektrana nije pošteđeno. Tako da oko njih ne može biti govora o poljoprivredi i bezbednom i spokojnom životu.
U kriznim situacijama ljudi su spremni na sve, pa tako i izgradnja nuklearnih elektrana neće biti nikakvo iznenađenje. A potrebe za energijom biće upravo to…potrebe za energijom.
Navešću još jednom primer Švedske (ipak je to jedna od najrazvijenijih zemalja koja se najozbiljnije bavi životnom sredinom). Njihova vlada je pre 30 godina donela odluku o zatvaranju njihovih nuklearnih elektrana. Mislim da ih imaju 12 ili 13. Dve su zatvorene, ali ostalima je produžen vek trajanja, jer polovinu energije Švedska dobija iz nuklearnih elektrana. I sve to uprkos tome što je stanovništvo na referendumu izglasalo zatvaranje svih elektrana sa nuklearnom energijom. Iz ovoga se vidi zavisnost od nuklearne energije.
Bezbednost rada ovih elektrana je na visokom nivou, ali je dovoljna samo jedna mala greška i…
U Černobilju je najveća greška bila u tome što je njihov tim u noćnoj smeni isključio alarm za krizne situacije zbog nekih proba. Da se alarm aktivirao, kadmijumske šipke bi se spustile u reaktor. One “upijaju” neutrone koji pokreću reakcije i na taj način bi zaustavile nuklearne reakcije. Pošto je alarm bio deaktiviran, nesreća je bila neizbežna. Rusija je ovu nesreću krila nedelju dana. Prve znake radijacije je primetila upravo Švedska.
E sad, da li treba rizikovati sa ovom vrstom energije ostaje da se vidi. Smatram da će u budućnosti biti neophodna, jer ako bi nestalo energenata, naša civilizcija bi doživela slom. Sve to zato što smo već preterano zavisni od krišćenja raznih vidova energije u svakodnevnom životu.
Nadajmo se da će tehnologija upotrebe Sunčeve energije biti usavršena i da će procenat iskorišćenosti iste preći 90%.

…nastaviće se!