Sledi odlomak iz rada Alberta Ajnštajna pod naslovom “Kako vidim svet”:
Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je temeljni osećaj koji stoji u zametku svake nauke i umetnosti. Ko ga ne poznaje, ko se ne može čuditi, ko se ne može više diviti, taj je takoreći mrtav, a njegovo oko ugašeno. Doživljavanje tajanstvenog – pa makar i sa primesom straha – stvorilo je religiju. Spoznaja da postoji nešto što nam je nedohvatljivo, prikazivanja najdubljeg uma i najsjajnije lepote koji su našem razboru pristupačni u najjednostavnijim oblicima – ta spoznaja i osećaj čine pravu religioznost; u tom smislu, i samo u tom, ja spadam u najdublje religiozne ljude.
Međutim, boga, koji proizvode svog stvaranja nagrađuje i kažnjava i koji, uopšteno gledano, iskazuje volju nalik onoj koju mi doživljavamo na sebi samima, takvog boga ja sebi ne mogu da predstavim. A ni da zamislim; neki ljudi slabog duha hrane se takvim mislima zbog straha ili smešnog egoizma. Meni je dovoljna misterija večosti života i svesti i naslućivanje o čudesnoj građi postojanja, kao i stalno stremljenje prema shvatanjima makar i sasvim malog dela razumnosti koje se izražava u prirodi.
Izvor:
“Albert Ajnštajn – život i delo” – Vojislav Gledić
Na sledećem linku možete preuzeti tekst o Ajnštajnovom životu i delu: Život Alberta Ajnštajna
SVEMIR 
Vladimire, ako pogledaš tekst na kraju videćeš da sam naveo izvor. Tako da to odbacuje tvoju tvrdnju da je ovo moje shvatanje Ajnštajnovih tekstova. Ovde nema nijedne moje opaske, sve je prekucano.
Ako ti se ne dopada što je Gledić pronašao dok je pisao knjigu, vrati se svojoj literaturi i literaturi koju voliš.
Predraže, bilo bi mi drago da pročitaš moj novi roman “Kuća koja se smanjuje” – u njemu se nalazi nekoliko mojih slobodnomislećih i neteoloških refleksija o Bogu i kosmosu. Pa bismo onda imali o čemu da razgovaramo ti i ja, a ne tvoje shvatanje Ajnštajnovih tekstova sa mojim shvatanjem Ajnštajnovih tekstova.
“Međutim, boga, koji proizvode svog stvaranja nagrađuje i kažnjava i koji, uopšteno gledano, iskazuje volju nalik onoj koju mi doživljavamo na sebi samima, takvog boga ja sebi ne mogu da predstavim.” – Nije sporno da je Ajnštajn bio agnostik. Ipak, prvi deo ovog iskaza u potpunosti je u skladu sa pravoslavnim hrišćanstvom (a u neskladu sa rimokatoličanstvom i judaizmom) – svaki ozbiljniji pravoslavni vernik i teolog zna i svedoči da Bog ne kažnjava ljude niti ih nagrađuje. Čovek sam sebe kažnjava. Mržnja (reč koja etimološki u slovenskim jezicima potiče od korena “mraz”, u smislu zamrznutosti) je stanje koje svog nosioca muči i razboljeva, a koje Bog blago leči – međutim, taj proces isceljenja je muka za nečiju zamrznutu dušu. U drugom delu tog iskaza vidi se da Ajnštajn nije spreman da prihvati Boga kao ličnost. Time se Ajnštajn izjednačava sa zen budistima, a razlikuje od hrišćana i judaista koji veruju da je Bog ličnost.
Ajnštajn je dakle u potpunosti odbacio gotovi religijski sistem, a onda preko bavljenja naukom i pomoću sopstvene intuicije došao do spoznaje da Bog postoji, mada ne sasvim isti kao Bog iz Biblije. Ta revizija i slobodnomisleći zaključak, međutim, čine njegovu spoznaju jednako vrednom za čovečanstvo kao njegova naučna dostignuća – jedan od najvećih umova koji je ljudski rod ikada imao svojom sopstvenom mišlju i bez ikakvih dogmi shvatio je da Bog postoji. Dovoljno.
Citiram te: “svaki ozbiljniji pravoslavni vernik i teolog zna i svedoči da Bog ne kažnjava ljude niti ih nagrađuje”.
Možda znaju, ali u bibliji je potpuno druga priča, a opet se na kraju kunu u nju. Tako da to ne pije vodu.
U ovom tekstu se jasno vidi da je Ajnštajn mislio na prirodu i njene zakone. A sad mi možemo da iznosimo sopstvena mišljenja do mile volje, ali jedno je samo tačno.
FENOMENALNO
Potpisujem 🙂