O nauci na drugim sajtovima:

Tako je to ovde u Srbiji. Postoje ljudi koji ne silaze sa televizijskih ekrana ili, koje god novine otvorite, ispadaju otud a da ničim nisu zaslužili tu famoznu medijsku pažnju. A postoje neki kojima je tu zaista mesto, ali ih zaobilaze i kamere i fotoaparati. A dr Zoran Knežević, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu, jedan je od njih.

Ovaj simpatični naučnik i stručnjak za mehaniku nebeskih tela, neuporedivo više uvažavan u belom svetu nego u otadžbini, na tu konstataciju samo odmahuje rukom. „Ma, pustite to. Nije bitno!“, odmahuje rukom, spremajući referat za skup svetskih astronoma u Pizi.

Bitno je! Jer sve dok god nam budu interesantniji univerzitetski dometi pop zvezda naspram doktorske disertacije, kakvu je potpisao upravo dr Knežević, ići će nam ovako kako nam ide: manje-više nikako.

A on je razradio jednu od najbitnijih komponenti složenog kompjuterskog softvera na osnovu kog svetski naučnici prate kretanje nebeskih tela u Zemljinoj orbiti koja bi potencijalno mogla da nas zbrišu sa planete.

Po dr Kneževiću, dopisnom članu Srpske akademije nauka, nosi ime jedan od lociranih asteroida, a po njemu su ga nazvali Amerikanci da se i na taj način oduže kolegi iz male Srbije. Knežević, već treći mandat na čelu opservatorije, pokušavajući da sačuva ugled ove institucije koja je u bivšoj Jugoslaviji bila perjanica naše astronomske nauke.

– I danas smo, sa 43 istraživača, jedan od najboljih instituta u Srbiji po naučnom proizvodu i po kvalitetu tog proizvoda. Pokrivamo sve oblasti savremene astronomije i astrofizike: od izučavanja malih tela u Sunčevom sistemu, do kosmologije i astrobiologije. Dajemo doprinos i istraživanjima koja pokušavaju odgovoriti na pitanje načina nastanka i evolucije kosmosa kao celine – kaže dr Knežević i napominje da velikim uspehom smatra to što su iz belog sveta počeli da se vraćaju naši priznati naučnici iz ove oblasti. Tako se iz Amerike vratio dr Milan Bogosavljević, a iz Australije dr Miroslav Mićić.

Ukrali mu formulu
Zoran Knežević je imao neobičan peh kada je pre dvadesetak godine pisao doktorsku disertaciju, u kojoj je ključna bila jedna komplikovana matematička formula, dugačka čitavih 13 kucanih strana, na kojoj je radio pola godine. Rodio mu se sin, pa je u žurbi i euforiji ostavio torbu sa formulom na sedištu automobila, a lopovi su obili automobil i ukrali torbu. Papire nikad nije našao (šta zna lopuža šta je nauka), pa je Zoran sve morao – ispočetka.

Naša opservatorija je članica Međunarodne astronomske unije (ima samo 60 članova) i sasvim solidno je rangirana i po naučnom proizvodu i po uticaju.
Iako je instrumente u okviru kompleksa na Zvezdari odavno pregazilo vreme, napredak nauke i svemogući kompjuteri su danas učinili da naši naučnici ovde barataju podacima koje im dostavljaju kolege iz svetskih istraživačkih centara, kojima su na raspolaganju najmoderniji uređaji.

Tako je i dr Knežević angažovan u projektu „PAN –STARS Havaji“, gde se radi takozvani pregled neba. Moćni teleskopi sa CCD kamerama velikih performansi snimaju segment po segment nebeskog prostranstva, podaci se zbrajaju i klasifikuju u baze, na osnovu kojih dr Knežević i njegove kolege širom sveta prave mape puta snimljenih objekata i predviđaju njihovo kretanje.

– Najveći broj tih objekata je bezopasan, ali potencijalnu opasnost predstavlja onih deset

odsto koji promaknu oku teleskopa. A nikad ne možete otkriti sve. Eto, 8. novembra je na samo 325.000 kilometara (što je u kosmičkim okvirima vrlo mala razdaljina) od Zemlje proleteo objekat 400 metara u prečniku.

Već sada sa sigurnošću znamo da će 2029. godine sličan objekat proleteti na 12.000 kilometara od naše planete i da se neće sudariti – priča dr Knežević.

On je, inače, i predsednik Komisije za nebesku mehaniku i astronomiju Međunarodne astronomske unije.

To znači da je on prvi čovek na svetu za ovu oblast tri godine, koliko mu traje mandat!  Malo li je za našu malu zemlju!

Opservatorija slavi 125 godina
Naša astronomska opservatorija će iduće godine proslaviti 125 godina postojanja, a uz grčku i bugarsku, jedna je od najuticajnijih u ovom delu Evrope.

Zoran Knežević kaže da se nada da će odgovarajućim teleskopom opremiti objekat na planini Vidojevica kod Prokuplja, jer zbog svetlosnog zagađenja sa Zvezdare više nije moguće posmatrati nebo.

–

Izvor: >>>>Blic