Najzanimljiviji nebeski događaj ove godine godine je svakako tranzit Venere preko Sunčevog diska. Pored lepote ovog tranzita, posebnost se krije u tome da je prethodni tranzit bio 2004. godine, dok će sledeći biti decembra 2117. godine, a nakon toga decembra 2125. godine. Baš iz tog razloga ljubitelji astronomije moraju iskoristiti priliku da isprate ovaj redak astronomski događaj. Dakle, dešava se dva puta u razmaku od 8 godina, pa nakon toga prođe više od 100 godina do sledećeg tranzita, a zatim ponovo dva puta u razmaku od 8 godina.
Šta je ustvari tranzit Venere i kada će se desiti?
Merkur i Venera su jedine planete koje su bliže Suncu od Zemlje. Obično, gledano sa Zemlje, prolaze prividno iznad ili ispod Sunčevog 
diska na svom putu oko Sunca. Ipak, kada se dogodi da je neka od ovih planeta u liniji Zemlja – Venera(Merkur) – Sunce mi vidimo malu crnu tačku kako putuje preko Sunčevog diska, što dugačije nazivamo tranzit određene planete. Za razliku od tranzita Venere, tranzit Merkura je češća pojava i dešava se 13 ili 14 puta u toku jednog veka. Više o tome kako dolazi do tranzita pogledajte >>>>ovde.
Tranzit Venere će se ove godine desiti 6. juna i počeće nešto pre ponoći i trajati do 7h ujutru. U to vreme Sunce će se na istočnom horizontu pojaviti oko 5h i odmah možemo početi sa praćenjem tranzita. Naravno, ko bude imao volju da zbog toga ustane rano ujutru. 😉
Pogledajte odlično urađenu simulaciju >>>>OVDE!
Online posmatranje!
Ukoliko je oblačno ili ne nabavite opremu nije nikakav problem. Možete posmatrati online preko Mount Wilson Observatory. O ovom online posmatranju će kasnije biti više detalja.
NASA bi takođe trebala da organizuje online posmatranje, a o tome više >>>>ovde.
Na zvaničnom sajtu ovog događaja možete pogledati podatke koji vam mogu koristiti za posmatranje iz vašeg mesta. Sve što treba je ukucati grad u polje locate i dobićete podatke o tranzitu Venere koji važe za vas. U suštini svi podaci su slični, a razlika se meri u sekundama kada su u pitanju gradovi u, recimo, Srbiji.
Klikom na sledeću sliku, koja pokazuje podatke za tranzit Venere za “moje” nebo, otvarate zvanični sajt gde možete pročitati više o ovome, kao i pogledati vaše podatke.
Da bi ste videli kompletan tranzit pomerajte kursorom skalu ispod srednje slike (transit center).
Tranzit će se odigrati preko gornjeg dela Sunčevog diska i počinje onog trenutka kada sa vaše pozicije Venera prividno dotakne Sunce (položaj 1 na slici ispod). Nakom određenog vremena i druga strana Venerinog diska dolazi u prividni kontakt sa Sunčevim diskom (položaj 2) i tada je već cela površina Venere vidljiva preko sunčevog diska. Tranzit traje, u ovom slučaju, nešto malo manje od 7 sati i završava se u trenutku kada Venerin disk izgubi prividni kontakt sa Suncem (položaj 4).
To će izgledati ovako (+ 2 h):
Istorija:
Koliko je ovo redak astronomski događaj svedoči i to da se tranzit Venere preko Sunčevog diska desio svega sedam puta od pronalaska 
terleskopa i to 1631, 1639, 1761, 1769, 1874, 1882 i 2004. godine. Nekada je potrebno naglasiti da ovakvi događaji nemaju nikakav uticaj na nas, jer se astrolozi jako trude da zarade na ovakvim događajima.
Pogledajte kako je izgledao tranzit Venere 2004. godine slikan na različite načine i sa najrazličitijom opremom >>>>ovde.
Globalna vidljivost ovogodišnjeg tranzita data je na sledećoj slici (klikni na sliku):
Još veću i detaljniju kartu globalne vidljivosti pogledajte >>>>ovde.
Ono što je nabitnije kod posmatranja Sunca jeste bezbednost.
Ukoliko nepravilno postupite dovodite u pitanje vaš vid. Iz tog razloga potrebno je vašu optiku (dvogled ili teleskop) prekriti odgovarajućim filterom za Sunce. Međutim, ne može se koristiti bilo kakav filter
koji umanjuje sjaj Sunca, jer i ako se Sunce kroz filter vidi slabije to ne znači da je prolaz ultraljubičastog ili infracrvenog zračenja smanjen. Tako postoje filteri za smanjanje ukupnog zračenja i filteri za smanjenje ili blokiranje zračenja u određenom delu elektromagnetnog zračenja. Više o bezbednosti i filterima možete pročitati >>>>ovde.
Kod nas postoji samo jedan teleskop centar i to u Subotici. Tamo može da se naruči najpopularnija Baader Astrosolar folija. Seče se po želji, zavisno od toga koliki otvor na dvogledu ili teleskopu trebate prekriti. I 
naravno, obavezno proverite da nije oštećena, jer i mala oštećenja mogu dozvoliti dovoljno zračenja koje može oštetiti vid.
Na kraju pogledajte fenomenelan video o tranzitu Venere preko Sunčevog diska, kao i o istoriji tranzita od otkrića teleskopa. Trajanje 4 minuta:
Na sledećem klipu možete pogledati kako bezbedno posmatrati tranzit Venere pomoću dvogleda ili manjeg durbina.
Ukoliko želite i vi da snimite tranzit na sledećem linku možete pogledati kako to da uradite bezbedno i šta vam je sve potrebno: >>>>LINK
Planeta Venera je najsjajnije nebesko telo koje možemo videti sa Zemlje, posle Sunca i Meseca. Na nebu se vidi kao najsjajnija “zvezda” u večernjim satima i tada je nazivaju Večernjača, a takođe se vidi i u jutarnjim satima sve do izlaska Sunca, a tada je nazivaju Zornjača. Kod nas je poznata i pod imenom Zvezda Danica. Još kao klinac prvo sam čuo za Danicu, a tek mnogo kasnije za ostale njene nazive.
Druga je planeta po udaljenosti od Sunca, posle Mekura. Po dimenzijama i masi veoma podseća na Zemlju. Prečnik joj iznosi oko 12 100 km, a gustina 4,869×1024 kg. Njena atmosfera je za nama poznate oblike života smrtonosna, ako izuzmemo mogućnost da možda neki ekstremofil opstane tamo. Pretežno se sastoji od ugljendioksida oko 95%, kiseonika oko 3%, dok ostatak čine sumpordioksid, vodena para i još neki elementi. Mogu se naći u višim slojevima atmosfere i kapljice Sumporne kiseline.
Temperatura na njenoj površini dostiže 485 °C i time je ujedno i najtoplija planeta u Sunčevom sistemu. Toplija je čak i od Merkura koji je najbliži Suncu i od njega prima najviše toplote. To je posledica ogromnog efekta staklene bašte zbog velike količine CO2. Taj efekat je već svima dobro poznat još iz osnovne škole, jer se događa i na našoj planeti, ali u znatno blažem obliku.
Rotacija Venere je retrogradna. To znači da rotira od istoka prema zapadu. Takvu rotaciju ima jedino Uran i koliko se sećam Pluton, mada ovo drugo nebesko telo nije više planeta. Ima i svoje mene, baš kao i Mesec, jer spada u unutrašnje planete.
Da bi mogli da vidimo njenu površinu morali bi da zaronimo duboko ispod njenih gustih oblaka. To su neke svemirske agencije i pokušle, ali su njihove sonde ubrzo nakon spuštanja na površinu doživele kraj. Ipak, otprilike se polovina misija smatra uspešnim, ali neke od njih nisu za cilj imale sletanje na njenu površinu. Prva letelica koja je poslata bila je Sputnjik 7 i bila je neuspešna.
Pritisak Venerine atmosfere je ogroman i 90 puta je veći od pritiska na površini Zemlje. U takvim uslovima nema ni govora o postojanju života, a ako se na to doda i otrovna atmosfera i ogromna temperatura šanse su ispod minimalnih.
Za kraj nešto fenomenalno: ‘Transit of Venus March’ (1883) by John Philip Sousa.
SVEMIR 
Pingback: Astronomsko posmatranje u Boru – tranzit Venere « Astronomsko društvo "BOR"
Pingback: Astronomsko posmatranja u Boru – tranzit Venere « Astronomsko društvo "BOR"
Pingback: Sunce dva dana pre tranzita Venere « Astronomsko društvo "BOR"
Pingback: Astronomsko posmatranje pod mesečinom « Astronomsko društvo "BOR"
Pingback: Poklon knjiga za najlepši snimak tranzita Venere « Universe Sellers
Mi ćemo u zagrebu gledati sa jaruna, pa tko je u blizini neka se pridruži: https://www.facebook.com/events/458452607515046/?ref=ts
Da li postoji mogucnost da se ovaj dogadjaj vidi golim okom, bez teleskopa i tih zastitnih folija?
Ne. Zaštitna folija je obavezna kako god da se posmatra. Postoje posebne naočare za posmatranje Sunce koje je kod nas teško naći.
Kakva sad zastitna folija, dovoljno je zatamnjeno staklo koje koriste zavarivaci. Nekoliko puta sam dosad posmatrao tako delimicna ili potpuno pomracenje, kao i tranzit 2004 i nista mi se nije desilo. Cak ako je poluoblacno Sunce mozete gledati i bez icega, ali ipak ovo nemojte da radite duze od nekoliko sekundi. Naravno, ako je poluoblacno da vam Sunce ne smeta da ga gledate bez zatamnjenog stakla i sanse da vidite Veneru su male.
Onda ste vi rešili problem. 🙂
Samo, probajte da tu masku montirate na teleskop i da vidite pege na suncu, pa i Veneru? Takođe, pogledate li kroz telekop bez folije ode to oko kojim ste gledali.
Maska vam je možda poslužila za pomračenje, jer je u pitanju celo Sunce i dovoljno je videti samo senku koju Mesec pravi na njemu. Sa maskom za zavarivanje nećete videti ono što nam je sada potrebno.
Iako je poluoblačno Sunčevo zračenje šteti, a to što vi ne osećate posledice ne znači da ih nema u nekom obliku.
Znači ponavljam za sve: Ne posmatrajte Sunce bez odgovarajućih filtera (folija je samo jedna od njih, a posebno je opasno gledati kroz optičke instrumente ako nemate odgovarajuće filtere.
Nemam nikakav teleskop, govorim o posmatranju golim okom. Tako sam posmatrao par pomracenja. Dakle, vi tvrdite da posmatranje Sunca kroz zatamnjeno staklo, pa cak i u kratkim intervalima, moze da bude stetno. Pa, zasto su nam prilikom pomracenja govorili da Sunce ne treba posmatrati golim okom, sto je naravno tacno, ali i da zatamnjeno staklo pruza savim dovoljnu zastitu? Dakle, ako ste upuceni u ove stvari, a pretpostavljam da jeste, molim vas da mi ovo potvrdite. Ponavljam, govorim o posmatranju kroz zatamnjeno staklo od aparata za zavarivanje. Pri najjacem svetlu Sunce kroz to staklo vidim kao narandzastu kuglicu.
Da, može kroz staklo za zavarivanje. Ja sam samo govorio o detaljima koje kroz njega mogu da se vide.
Venera nije toliko teško uočljiva kao pege, pa možda postoji mogućnost da se vidi. Ako možete napravite neku sliku kroz to staklo, ako posmatrate tranzit. Zanima me kako izgleda.
nisam znao da je ovaj događaj toliko važan, ne sme se propustiti 😀
Navijaj sat 6. juna sabajle i postavljaj skalameriju, sa folijom obavezno! 😉
Ne znam da li da pravim filter, ili da samo pričvrstim foliju na otvor. Kako ćeš ti to uraditi?
Kako to misliš da napraviš filter?
Pošto nisam posmatrao do sada Sunce sa svojim teleskopom, još uvek razmišljem koji bi najbolji način bio da foliju postavim na tubus. Gledao sam kako to drugi rade, preko fotografija, ali nikako da se odlučim.
Želim da napravim neki ram od kartona ili nečeg durugog i da u njemu postavim foliju tako da mogu lako da je postavljam i skidam. Ali videću.
Foliju naručujem u ponedeljak ili utorak.
Tako nešto sam i ja mislio. Videću i ja, možda čak i primenim onu povuci potegni tehniku. No, o tom potom. Samo da ne bude oblačno, i ovo će mi biti najbolji poklon za rođendan do sad … Tranzit Venere 😀
Jeste, toliko košta. Međutim ako uzimaš za otvor od 4 cm koštaće znatno manje.
jesi li video sto sam uslikao mesec kroz to sokocalo a i saturn
Naravno, ništa mi ne promakne. 🙂
Nije loše ispalo. Siguran sam da će i za Sunce biti odličan.
hhahah pedja ti spremi i foto aparat, slikaces ti i to :)))) :))))), samo da nam bude vedro neboo, i ja cu poruciti nego je mnogo, ali cu uzeti sigurno.. 3500 za velicinu ja mislim a4 format
Naručujem 15. maja. Jedino ne znam da li ću da naručim za svih 150 mm ili samo za onaj otvor na poklopcu od 40 mm. Znam da je 40 mm dovoljno za Sunce, ali se još uvek razmišljam.
Ukolko foliju staviš ispred durbina smeš slobodno da gledaš. Ako neko sme da gleda kroz teleskop od 150 mm, kod durbina ne bi smelo da bude problema.
Imaš one male sličice na dnu teksta gde postavljaju foliju i na teleskop i na dvogled. Najbitnije je da je folija ispred optike.
A fotografisanje je obavezno. 🙂
Ako ne bude bilo držača onda iz ruke, jer ne verujem da su potrebne veće ekspozicije. Neću ništa da zaključujem jer nisam fotografisao Sunce do sada, a nije mi ni privlačno za to. Dobro, možda za praćenje pega, ali opet.
Reblogged this on Fina tišina.
pedja jesi li porucio foliju, ne znam da li ja da porucim, pa da probam na durbi da stavim, jer i kada stavim foluju, ja ne bi smeo da gledam kroz durbin ili sme, inace bi korisio da slikam kroz njega, valjda cu napraiti neki drzac za foto aparat