Najzanimljiviji nebeski događaj ove godine godine je svakako tranzit Venere preko Sunčevog diska. Pored lepote ovog tranzita, posebnost se krije u tome da je prethodni tranzit bio 2004. godine, dok će sledeći biti decembra 2117. godine, a nakon toga decembra 2125. godine. Baš iz tog razloga ljubitelji astronomije moraju iskoristiti priliku da isprate ovaj redak astronomski događaj. Dakle, dešava se dva puta u razmaku od 8 godina, pa nakon toga prođe više od 100 godina do sledećeg tranzita, a zatim ponovo dva puta u razmaku od 8 godina.

Šta je ustvari tranzit Venere i kada će se desiti?

Merkur i Venera su jedine planete koje su bliže Suncu od Zemlje. Obično, gledano sa Zemlje, prolaze prividno iznad ili ispod Sunčevog diska na svom putu oko Sunca. Ipak, kada se dogodi da je neka od ovih planeta u liniji Zemlja – Venera(Merkur) – Sunce mi vidimo malu crnu tačku kako putuje preko Sunčevog diska, što dugačije nazivamo tranzit određene planete. Za razliku od tranzita Venere, tranzit Merkura je češća pojava i dešava se 13 ili 14 puta u toku jednog veka. Više o tome kako dolazi do tranzita pogledajte >>>>ovde.

Tranzit Venere će se ove godine desiti 6. juna i počeće nešto pre ponoći i trajati do 7h ujutru. U to vreme Sunce će se na istočnom horizontu pojaviti oko 5h i odmah možemo početi sa praćenjem tranzita. Naravno, ko bude imao volju da zbog toga ustane rano ujutru. 😉

Pogledajte odlično urađenu simulaciju >>>>OVDE!

Online posmatranje!

Ukoliko je oblačno ili ne nabavite opremu nije nikakav problem. Možete posmatrati online preko  Mount Wilson Observatory. O ovom online posmatranju će kasnije biti više detalja.

NASA bi takođe trebala da organizuje online posmatranje, a o tome više >>>>ovde.

Na zvaničnom sajtu ovog događaja možete pogledati podatke koji vam mogu koristiti za posmatranje iz vašeg mesta. Sve što treba je ukucati grad u polje locate i dobićete podatke o tranzitu Venere koji važe za vas. U suštini svi podaci su slični, a razlika se meri u sekundama kada su u pitanju gradovi u, recimo, Srbiji.

Klikom na sledeću sliku, koja pokazuje podatke za tranzit Venere za “moje” nebo, otvarate zvanični sajt gde možete pročitati više o ovome, kao i pogledati vaše podatke.

Podaci za tranzit Venere

Da bi ste videli kompletan tranzit pomerajte kursorom skalu ispod srednje slike (transit center).
Tranzit će se odigrati preko gornjeg dela Sunčevog diska i počinje onog trenutka kada sa vaše pozicije Venera prividno dotakne Sunce (položaj 1 na slici ispod). Nakom određenog vremena i druga strana Venerinog diska dolazi u prividni kontakt sa Sunčevim diskom (položaj 2) i tada je već cela površina Venere vidljiva preko sunčevog diska. Tranzit traje, u ovom slučaju, nešto malo manje od 7 sati i završava se u trenutku kada Venerin disk izgubi prividni kontakt sa Suncem (položaj 4).

To će izgledati ovako (+ 2 h):

NASA

Istorija:

Koliko je ovo redak astronomski događaj svedoči i to da se tranzit Venere preko Sunčevog diska desio svega sedam puta od pronalaska terleskopa i to 1631, 1639, 1761, 1769, 1874, 1882 i 2004. godine. Nekada je potrebno naglasiti da ovakvi događaji nemaju nikakav uticaj na nas, jer se astrolozi jako trude da zarade na ovakvim događajima.

Pogledajte kako je izgledao tranzit Venere 2004. godine slikan na različite načine i sa najrazličitijom opremom >>>>ovde.

Globalna vidljivost ovogodišnjeg tranzita data je na sledećoj slici (klikni na sliku):

Globalna vidljivost tranzita Venere – izvor: wikipedia

Još veću i detaljniju kartu globalne vidljivosti pogledajte >>>>ovde.

Ono što je nabitnije kod posmatranja Sunca jeste bezbednost.

Ukoliko nepravilno postupite dovodite u pitanje vaš vid. Iz tog razloga potrebno je vašu optiku (dvogled ili teleskop) prekriti odgovarajućim filterom za Sunce. Međutim, ne može se koristiti bilo kakav filter koji umanjuje sjaj Sunca, jer i ako se Sunce kroz filter vidi slabije to ne znači da je prolaz ultraljubičastog ili infracrvenog zračenja smanjen. Tako postoje filteri za smanjanje ukupnog zračenja i filteri za smanjenje ili blokiranje zračenja u određenom delu elektromagnetnog zračenja.  Više o bezbednosti i filterima možete pročitati >>>>ovde.

Kod nas postoji samo jedan teleskop centar i to u Subotici. Tamo može da se naruči najpopularnija Baader Astrosolar folija. Seče se po želji, zavisno od toga koliki otvor na dvogledu ili teleskopu trebate prekriti. I naravno, obavezno proverite da nije oštećena, jer i  mala oštećenja mogu dozvoliti dovoljno zračenja koje može oštetiti vid.

Na kraju pogledajte fenomenelan video o tranzitu Venere preko Sunčevog diska, kao i o istoriji tranzita od otkrića teleskopa. Trajanje 4 minuta:

Na sledećem klipu možete pogledati kako bezbedno posmatrati tranzit Venere pomoću dvogleda ili manjeg durbina.

Ukoliko želite i vi da snimite tranzit na sledećem linku možete pogledati kako to da uradite bezbedno i šta vam je sve potrebno: >>>>LINK

Više o Veneri:

Planeta Venera je najsjajnije nebesko telo koje možemo videti sa Zemlje, posle Sunca i Meseca. Na nebu se vidi kao najsjajnija “zvezda” u večernjim satima i tada je nazivaju Večernjača, a takođe se vidi i u jutarnjim satima sve do izlaska Sunca, a tada je nazivaju Zornjača.  Kod nas je poznata i pod imenom Zvezda Danica. Još kao klinac prvo sam čuo za Danicu, a tek mnogo kasnije za ostale njene nazive.

Druga je planeta po udaljenosti od Sunca, posle Mekura. Po dimenzijama i masi veoma podseća na Zemlju. Prečnik joj iznosi oko 12 100 km, a gustina 4,869×1024 kg.  Njena atmosfera je za nama poznate oblike života smrtonosna, ako izuzmemo mogućnost da možda neki ekstremofil opstane tamo. Pretežno se sastoji od ugljendioksida oko 95%, kiseonika oko 3%, dok ostatak čine sumpordioksid, vodena para i još neki elementi. Mogu se naći u višim slojevima atmosfere i kapljice Sumporne kiseline.

Temperatura na njenoj površini dostiže 485 °C i time je ujedno i najtoplija planeta u Sunčevom sistemu. Toplija je čak i od Merkura koji je najbliži Suncu i od njega prima najviše toplote. To je posledica ogromnog efekta staklene bašte zbog velike količine CO2. Taj efekat je već svima dobro poznat još iz osnovne škole, jer se događa i na našoj planeti, ali u znatno blažem obliku.

Rotacija Venere je retrogradna. To znači da rotira od istoka prema zapadu. Takvu rotaciju ima jedino Uran i koliko se sećam Pluton, mada ovo drugo nebesko telo nije više planeta. Ima i svoje mene, baš kao i Mesec, jer spada u unutrašnje planete.

Da bi mogli da vidimo njenu površinu morali bi da zaronimo duboko ispod njenih gustih oblaka. To su neke svemirske agencije i pokušle, ali su njihove sonde ubrzo nakon spuštanja na površinu doživele kraj. Ipak, otprilike se polovina misija smatra uspešnim, ali neke od njih nisu za cilj imale sletanje na njenu površinu. Prva letelica koja je poslata bila je Sputnjik 7 i bila je neuspešna.

Pritisak Venerine atmosfere je ogroman i 90 puta je veći od pritiska na površini Zemlje. U takvim uslovima nema ni govora o postojanju života, a ako se na to doda i otrovna atmosfera i ogromna temperatura šanse su ispod minimalnih.

Za kraj nešto fenomenalno: ‘Transit of Venus March’ (1883) by John Philip Sousa.